Битољска битка је битка вођена у Првом балканском рату[2](од 1619. новембра 1912). Послије кумановске битке, турска Вардарска армија повлачила се у два правца: Преко ВелесаПрилепа и ТетоваКичева према Битољу с намјером, да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у Првом балканском рату, због чега је још од 20. октобра почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4.000 анадолских регрута).

Битољска битка

Призор након Битољске битке
Време16,–19. новембар 1912.[1]
Место
Исход српска победа
Територијалне
промене
протеривање Турака из Македоније
Сукобљене стране
Србија
Краљевина Србија
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Србија Петар Бојовић
Србија Радомир Путник[1]
Османско царство Зеки паша

Правац преко Прилепа имао је да штити V турски корпус, VII корпус правац преко Кичева, а VI корпус правац ка Солуну.

Српска I армија (у коју је ушла и моравска II), гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева, а грчка је војска наступала од Солуна преко Флорине ка Битољу.[3]

Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца, 7. и 5. корпус концентрисани су на битољским положајима, а 6. корпус, пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице, оставио је према њима заслон (17. низамску дивизију), а с остатком трупа доведен је на битољске положаје.

Српска I армија је због довршетка пораза турске вардарске армије, предузела напад на њу на тим положајима.

Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут Битољ - Ресен на који се излази јужним дијелом Бигле планине, обилазећи Облаковски вис. Овај западни, планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. На овако одличном положају, Турци су били врло добро утврдили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу.

Пред почетак битке Турци су имали свега 35.000 — 36.000 људи, од којих 28.000 до 30.000 бораца. Српска I армија имала је око 68.000 бораца (56.000 пушака, 3.500 сабаља и 167 оруђа).

План Српске I армије био је: извршити напад, ослањајући се јаче на главни операцијски правац (Велес—Прилеп, набацујући непријатеља углавном на југ, одакле је наступала грчка војска, и пресијецајући западну одступницу Турака на Ресен.[4]

Исход

уреди
 
На врху Облакову: поздрав гробовима палих јунака при заузећу Битоља

Губици I армије били су: 3.230 погинулих, рањених и несталих. Заробљено је 35 официра и 3.365 војника и заплијењено 57 топова.

Турски губици били су: погинулих и рањених око 6.000, са заробљеницима свега око 9.400 људи и 57 топова.

Исходи ове битке били су: Коначно протјеривање остатака турске војске из Македоније у Албанију, гдје је њено расуло било само питање времена. Овом битком је завршен рат у Македонији између Србије и Турске.[2]

Посљедице ове битке биле су:

Завршетак рата, а у политичком погледу, добијање права на западни део Македоније од Битоља до Црног Дрима.[5]

Референце

уреди
  1. ^ а б Колекционар - Први балкански рат
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 149. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „БИТОЉСКА БИТКА, 16—19. XI 1912. | СУБНОР”. www.subnor.org.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ ЈЕДИНИЦА (2015-11-16). „Битољска битка”. Црвене беретке (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  5. ^ „Bitka kod Bitolja”. Antikvarnica Beograd - Belgrade Antiques (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди