Битољска битка
Битољска битка је битка вођена у Првом балканском рату[2](од 16–19. новембра 1912). Послије кумановске битке, турска Вардарска армија повлачила се у два правца: Преко Велеса – Прилепа и Тетова – Кичева према Битољу с намјером, да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у Првом балканском рату, због чега је још од 20. октобра почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4.000 анадолских регрута).
Битољска битка | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Призор након Битољске битке | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Краљевина Србија |
Османско царство | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Петар Бојовић Радомир Путник[1] | Зеки паша |
Правац преко Прилепа имао је да штити V турски корпус, VII корпус правац преко Кичева, а VI корпус правац ка Солуну.
Српска I армија (у коју је ушла и моравска II), гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева, а грчка је војска наступала од Солуна преко Флорине ка Битољу.[3]
Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца, 7. и 5. корпус концентрисани су на битољским положајима, а 6. корпус, пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице, оставио је према њима заслон (17. низамску дивизију), а с остатком трупа доведен је на битољске положаје.
Српска I армија је због довршетка пораза турске вардарске армије, предузела напад на њу на тим положајима.
Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут Битољ - Ресен на који се излази јужним дијелом Бигле планине, обилазећи Облаковски вис. Овај западни, планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. На овако одличном положају, Турци су били врло добро утврдили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу.
Пред почетак битке Турци су имали свега 35.000 — 36.000 људи, од којих 28.000 до 30.000 бораца. Српска I армија имала је око 68.000 бораца (56.000 пушака, 3.500 сабаља и 167 оруђа).
План Српске I армије био је: извршити напад, ослањајући се јаче на главни операцијски правац (Велес—Прилеп, набацујући непријатеља углавном на југ, одакле је наступала грчка војска, и пресијецајући западну одступницу Турака на Ресен.[4]
Исход
уредиГубици I армије били су: 3.230 погинулих, рањених и несталих. Заробљено је 35 официра и 3.365 војника и заплијењено 57 топова.
Турски губици били су: погинулих и рањених око 6.000, са заробљеницима свега око 9.400 људи и 57 топова.
Исходи ове битке били су: Коначно протјеривање остатака турске војске из Македоније у Албанију, гдје је њено расуло било само питање времена. Овом битком је завршен рат у Македонији између Србије и Турске.[2]
Посљедице ове битке биле су:
Завршетак рата, а у политичком погледу, добијање права на западни део Македоније од Битоља до Црног Дрима.[5]
Референце
уреди- ^ а б Колекционар - Први балкански рат
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 149. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „БИТОЉСКА БИТКА, 16—19. XI 1912. | СУБНОР”. www.subnor.org.rs. Приступљено 2024-01-24.
- ^ ЈЕДИНИЦА (2015-11-16). „Битољска битка”. Црвене беретке (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ „Bitka kod Bitolja”. Antikvarnica Beograd - Belgrade Antiques (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
Литература
уреди- Станисављевић, Живко (1952). Битољска операција 1912. Београд: Војно дело. стр. 370.
- Ратковић, Борислав (1975). Први балкански рат 1912-1913. - Операције српске војске, Књ. 2. Војноисторијски институт - Београд. стр. 530.
- Ратковић, Борислав (1998). У великим биткама код Прилепа, Битоља, Ђаковице и Скадра [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 4. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 305. ISBN 86-335-0038-8.
- Ратковић, Борислав; Ђуришић, Митар; Скоко, Саво (1972). Србија и Црна Гора у балканским ратовима 1912-1913. БИГЗ - Београд. стр. 328.
- Приредила: Ђурић, Силвија (1990). Дневник победа: Србија у балканским ратовима 1912 - 1913, Књ. 1. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 431. ISBN 978-86-7519-002-8.
- Лазаревић, Милутин Д. (2018). Наши ратови за ослобођење и уједињење: Српско-турски рат 1912. године, Књ. 3. ПортаЛибрис - Београд. стр. 211. ISBN 978-86-7818-365-2.