Отворите главни мени

Битољска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Битољска област
1922.—1929.
Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градБитољ
ЗемљаКраљевина Југославија Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина11.969 км2
Становништво341.095 (1921)
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Јужна Србија (Краљевина СХС)
Битољски округ (Краљевина СХС)
Тиквешки округ (Краљевина СХС)
Охридски округ (Краљевина СХС)
Вардарска бановина (Краљевина Југославија)

ПростирањеУреди

На сјеверу су јој Скопска и Брегалничка област. Обласно средиште је Битољ. Планинска је област, пространа 11.969 km2, рашчлањена у многе котлине или жупе, највише у сливу Вардара и његових десних притока Треске и Црне реке, на запад од овог у сливу Црног Дрима и Преспанског језера, а најмање на истоку у сливу Струмице.

На планинама се налазе често бујни пашњаци, негдје и шуме, а у котлинама и њиховим равницама врло плодно земљиште, нарочито око Струмице и Вардара и у Битољско-Прилепском пољу. Западни дио области, почевши од планинског Мариова, знатно је виши и под утицајем је средњоевропске климе, с више атмосферских оборина (750—1.000 mm), а источни је нижи, и ту се. у котлинама око Вардара и Струмице, осјећају претежно средоземни утицаји, а и кише је мање (500 до 750 mm).

ПривредаУреди

Главна је привреда западних крајева сточарство, са изузетком у већим пољима (као Битољско-прилепско) гдје су плодне житнице. У источним и ниским предјелима развијена је земљорадња, и тамо добро успијевају жита, а нарочито индустријске и трговинске биљке топлог поднебља, као: афијон (мак за опијум), бубаћ (памук), сушан (сезам), ориз (пиринач), бадем, смоква; особит је дуван, гаји се свилена буба, а виноградарство је од најстаријих времена било нарочито развијено. Чувен је риболов како на Охридском и Преспанском, тако и Дојранском језеру.

Поред индустрије и рударство је у развијању, јер има рудника угља, гвожђа, олова, нафте, сумпора и мајдана, мермера, азбеста и филитних плоча. Три су жељезничке пруге. Главна је дуж Вардара; од ове се одваја узани колосијек ГрадскоПрилепБитољ, па се наставља на нормалну пругу Битољ— Солун, од Кенала у Грчкој; трећа по важности је узана пруга ОхридКичевоСкопље. Саобраћају служе и многи путеви, који вежу све жупе ове области и њихова привредна средишта.

СтановништвоУреди

У цијелој области има 341.095 становника (попис 1921). Неке котлине су знатно гушће насељене (Битољско-прилепско поље, долина Црног Дрима и Охридска котлина од осталих предјела.

Становништво западних крајева знатно је напредније; отуда су чувени „мајстори“ (грађевинари), резбари, „зографи“ (живо-писци), „гурбеџије“ (печалбари). Поред веза са приморјем Егејског и Јадранског мора преко Грчке и Арбаније Битољска област била је нарочито значајна као заштитница и будућа претходница српско-македонског становништва, које је остало под Грцима до Костура, Бистрице и Солуна.

Велики жупаниУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди