Благослови су кратке форме народних умотворина и представљају жеље које се казују драгим особама и поштованим бићима. Говоре се бираним речима, узвишеним тоном, тако да лепо зазвуче, обрадују особу којој су намењени и задиве скуп пред којим се објављују.[1]

Благослови се често срећу у здравицана изреченим у различитим приликама

ЕтимологијаУреди

Реч благослов је словенског порекла и дословно значи „блага реч” (добра реч), док глаголски облик благословити значи благо (добро) говорити. У својој суштини, и по своме унутрашњем смислу, благослов је добра молитвена жеља да благодат Божија дође на оно лице или на оно што се благосиља.[2]

Порекло благословаУреди

Благослови су утврђене, најчешће стиховане, добронамерне жеље које се преносе у традицији и заснивају се на магијској сугестивности.[3] Као заклетве и клетве, и благослови сежу у дубоке корене цивилизације и чврсто су повезани са веровањем у магијску моћ речи.[4]

Прилике у којима се изговарају благословиУреди

Обично се казују при сусретима и растанцима или у свечаним приликама, када попримају облик здравице. Некада давно благослови су били део древне беле магије, за коју се мислило да може да помогне цењеним особама и да им донесе добро у живот. Благослови се често изричу са: „да бог да!”.

Облици благословаУреди

Благослови имају различите облике. Обично користе поређења по сличности (слободан као птица) или по супротности, када се изричу као привидна клетва са супротним значењем (образ црн као сунце).[3] Најчешћи облици благослова су следећи:

  • као поздрави и отпоздрави:
  • као захвалност за учињено дело:
  • као похвале:
  • шаљиве, са супротним значењем, са веселим или злурадим тоном:

У здравицама благослови добијају поетску лепоту:

Благослови се често везују и за владаре, и кроз генерације преносе оцене и о природи њихове владавине. Благослов хришћанске господе и преведност родоначелника учврстили су сећања на светородну лозу Немањића:

Благослови у народним песмамаУреди

У српским народним песмама често се срећу благослови. Имају функцију да открију психолошке или етичке односе између ликова. често се везују за владаре и осликавају читав период о коме песма пева и улогу историјске личности у датој епохи.[3] Тако у народној песми „Урош и Мрњавчевићицар Урош благосиља краљевића Марка:

Благослов у религијиУреди

Детаљније: Благослов

У православним религијским обичајима благослов је радња којом се Господ призива да излије своју милост на некога.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. 2016. стр. 255. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  2. ^ „Благослов”. Званични веб-сајт. Српска православна црква Св. Сава у Лондону. Приступљено 28. 9. 2020. 
  3. ^ а б в Милошевић-Ђорђевић, Нада (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  4. ^ Самарџија, Снежана (2016). „О благословима”. Српске народне умотворине. БЕОГРАД: Креативни центар. стр. 350-351. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  5. ^ „О УЗИМАЊУ БЛАГОСЛОВА”. Српске православне иконе. Приступљено 28. 9. 2020.