Благоје Аџић
Благоје Аџић (Придворица, код Гацка, 2. септембар 1932 — Београд, 1. март 2012) био је генерал-пуковник Југословенске народне армије и Војске Југославије. У периоду од 29. септембра 1989. до 27. фебруара 1992. године обављао је дужност Начелника Генералштаба ЈНА, док је Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ заступао у периоду од 27. фебруара до 8. маја 1992. године.
| Благоје Аџић | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Благоје Аџић | ||||||||
| Лични подаци | ||||||||
| Датум рођења | 2. септембар 1932. | |||||||
| Место рођења | Придворица, код Гацка, Краљевина Југославија | |||||||
| Датум смрти | 1. март 2012. (79 год.) | |||||||
| Место смрти | Београд, Србија | |||||||
| Професија | војно лице | |||||||
| Војна каријера | ||||||||
| Служба | Југословенска народна армија Војска Југославије 1953 — 1992. | |||||||
| Чин | генерал-пуковник | |||||||
| Учешће у ратовима | Распад СФРЈ | |||||||
| Начелник Генералштаба ЈНА | ||||||||
| Период | 1989 — 1992. | |||||||
| Претходник | Стеван Мирковић | |||||||
| Наследник | Живота Панић | |||||||
| Савезни секретар за народну одбрану СФРЈ | ||||||||
| Период | 1992. | |||||||
| Претходник | Вељко Кадијевић | |||||||
| Наследник | Живота Панић в.д. | |||||||
| Одликовања |
| |||||||
Биографија
уредиБлагоје Аџић је рођен 2. септембра 1932. године у селу Придворица, општина Гацко. Чак четрдесетдва члана породице Аџић, укључујући и генералове родитеље, два брата и сестру, убиле су у покољу на Божић 7. јануара 1942. године комшије усташе муслимани.[1]
После завршетка трећег разреда Индустријске школе, завршио је Школу за активне официре везе 1953. године. Након тога Школу страних језика ЈНА — 1966, Вишу војну академију „Фрунзе” у Совјетском Савезу — 1969, Ратну школу ЈНА — 1973. и Школу општенародне одбране (данас Школа националне одбране) — 1987. године.
Обављао је следеће командне дужности: командир вода у Гарди, командант корпуса, командир чете у 166. гардијском пуку, командант Првог и Трећег пешадијског батаљона Четвртог пролетерског пешадијског пука, командант 168. пешадијског пука, командант 168. пешадијске бригаде, командант 25. и 26. пешадијске дивизије, и командант 52. корпуса.[2]
Налазио се и на месту помоћника начелника Штаба дивизије за обавештајне послове, начелника Штаба Шеснаестог пешадијског пука, начелника Штаба и уједно заменика команданта 41. пешадијске дивизије и начелника Штаба 52. корпуса.[2]
Постао је заменик команданта Седме армије 1986. године и на тој дужности био до 1987, те заменик Начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ до 1989.
За Начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ именован је 29. септембра 1989. године, и на тој дужности био до 27. фебруара 1992. године.
Заступао је Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ у периоду 27. фебруар — 8. мај 1992.
У чин генерал-мајора унапређен је 1982, генерал-потпуковника 1987, и генерал-пуковника ЈНА 1989. године.
Одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом[3] и многобројним војним одликовањима, међу којима су — Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден народне армије са златном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден народне армије са сребрном звездом и Орден за војне заслуге са сребрним мачевима.
Генерал Аџић је умро у Београду, 1. марта 2012. године. Сахрањен је уз војне почасти у присуству супруге, чланова најуже родбине, колега и пријатеља на Централном гробљу у Београду, 3. марта 2012. године.[4]
Референце
уреди- ^ "Sahranjen Blagoje Adžić poslednji načelnik Glavnog štaba JNA". Nezavisne Novine, 5. марта 2012.
- ^ а б Иветић 2000, стр. 80.
- ^ Georgijev, Slobodan (21. 02. 2002). „U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti”. Vreme. Beograd: NP Vreme d.o.o. Br. 581. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ "Umro Blagoje Adžić, a niko ni reč". VestiOnline Srbija, 5. марта 2012.
Литература
уреди- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.
