Благоје Аџић
Благоје Аџић (Придворица, код Гацка, 2. септембар 1932 — Београд, 1. март 2012), генерал-пуковник Југословенске народне армије.
| благоје аџић | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Благоје Аџић | ||||||||
| Датум рођења | 2. септембар 1932. | |||||||
| Место рођења | Придворица, код Гацка Краљевина Југославија | |||||||
| Датум смрти | 1. март 2012. (79 год.) | |||||||
| Место смрти | Београд Србија | |||||||
| Професија | војно лице | |||||||
| Учешће у ратовима | Распад СФРЈ | |||||||
| Служба | Југословенска народна армија 1953 — 1992. | |||||||
| Чин | генерал-пуковник | |||||||
| начелник Генералштаба ЈНА | ||||||||
| Период | 1989 — 1992. | |||||||
| Претходник | Стеван Мирковић | |||||||
| Наследник | Живота Панић | |||||||
| Савезни секретар за народну одбрану СФРЈ | ||||||||
| Период | 1992. | |||||||
| Претходник | Вељко Кадијевић | |||||||
| Наследник | Живота Панић в. д. | |||||||
| Одликовања |
| |||||||
БиографијаУреди
Благоје Аџић је рођен 2. септембра 1932. године у селу Придворица, општина Гацко. Чак четрдесетдва члана породице Аџић, укључујући и генералове родитеље, два брата и сестру, убиле су на Божић 7. јануара 1942. године комшије усташе муслимани.[1] После завршетка трећег разреда индустријске школе, завршио је Школу за активне официре везе 1953. године. Након тога Школу страних језика ЈНА - 1966, Вишу војну академију „Фрунзе“ у Совјетском Савезу - 1969, Ратну школу ЈНА - 1973, и Школу општенародне одбране - 1987. године.
Обављао је следеће командне дужности: командир вода у Гарди, командант корпуса, командир чете у 166. гардијском пуку, командант Првог и Трећег пешадијског батаљона Четвртог пролетерског пешадијског пука, командант 168. пешадијског пука, командант 168. пешадијске бригаде, командант 25. и 26. пешадијске дивизије, и командант 52. корпуса.
Постао је заменик команданта Седме армије 1986. године и на тој дужности био до 1987, те заменик начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ до 1989.
За начелника Генералштаба Оружаних снага СФРЈ именован је 29. септембра 1989. године, и на тој дужности био до 27. фебруара 1992. године.
Заступао је савезног секретара за народну одбрану у периоду 27. фебруар - 8. мај 1992.
У чин генерал-мајора унапређен је 1982, генерал-потпуковника 1987, и генерал-пуковника 1989.
Одликован је Орденом заслуга за народ са златном звездом[2] и многобројним војним одликовањима. Генерал Аџић је умро у Београду, 1. марта 2012. године. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду уз војне почасти 3. марта 2012.[3]
ЛитератураУреди
- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.
РеференцеУреди
- ^ "Sahranjen Blagoje Adžić poslednji načelnik Glavnog štaba JNA". Nezavisne Novine, 5. марта 2012.
- ^ Georgijev, Slobodan (21. 02. 2002). „U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti”. Vreme. Beograd: NP Vreme d.o.o. Br. 581. Приступљено 12. 11. 2017.
- ^ "Umro Blagoje Adžić, a niko ni reč". VestiOnline Srbija, 5. марта 2012.
