Отворите главни мени

Благоје Нешковић

Благоје Нешковић (Крагујевац, 11. фебруар 1907Београд, 11. новембар 1984), лекар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Србије.

БЛАГОЈЕ НЕШКОВИЋ
Blagoje Nešković.jpg
Благоје Нешковић
Датум рођења(1907-02-11)11. фебруар 1907.
Место рођењаКрагујевац
 Краљевина Србија
Датум смрти11. новембар 1984.(1984-11-11) (77 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
СупругаБрана Перовић
Професијалекар
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
19371939.
19411945.
Чингенерал-мајор у резерви
У току НОБ-асекретар ПК КПЈ за Србију
Председник Владе НР Србије
Период19451948.
ПретходникЈаша Продановић
НаследникПетар Стамболић
Одликовања
Орден народног ослобођења
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 11. фебруара 1907. године у Крагујевцу. Основну школу је завршио у Крагујевцу, а гимназију у Београду. Године 1933. завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1935. године.

У Шпанском грађанском рату је учествовао као лекар у батаљонуЂуро Ђаковић“ 129. интернационалне бригаде.

По повратку из Шпаније радио је као лекар у Београду. Једно време је био затворен у концентрационом логору у Билећи. Био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

После напада Немачке на Југославију, прелази у илегалу. Од 11. децембра 1941. године био је члан Главног народноослободилачког одбора Србије, био је члан АВНОЈ-а и АСНОС-а.

После ослобођења један је од организатора ЈНОФ-а Србије и секретар његовог Извршног одбора.

На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије, маја 1945. године изабран је за секретара Централног комитета и ту функцију је обављао до 1948. године.

На Петом конгресу КПЈ, јула 1948. године, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.

У периоду од 1945. до 1948. године налазио се на функцији председника Владе Народне Републике Србије.

Године 1952. постављен је на функцију потпредседника Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Октобра 1952. године Политбиро ЦК КПЈ је именовао комисију (у саставу: Милован Ђилас, Александар Ранковић, Спасенија Цана Бабовић и Душан Петровић Шане) да испита случај др. Благоја Нешковића, јер је оптужен за подршку Резолуције Информбироа. Новембра 1952. године искључен је из СК Југославије. Имао је чин резервног генерал-мајора ЈНА.

После „повлачења“ из политичког живота посветио се научном раду. Био је научни саветник и управник Лабораторије за експерименталну онкологију Медицинског факултета у Београду.

Умро је у Београду, 11. новембра 1984. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је и Орден народног ослобођења.

Његова супруга била је Бранислава Перовић-Нешковић, партизанка и физичарка, са којом је имао троје деце.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди