Благоје Попов (Кочани, 19. октобар 1920Скопље, 13. април 1992), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од марта 1974. до 29. априла 1982. године обављао је функцију премијера НРМ / СРМ - председника Извршног већа Собрања СР Македоније, од 1963 - 1969 градоначелник града Скопља.

благоје попов
Благоје Попов
Лични подаци
Датум рођења(1920-10-19)19. октобар 1920.
Место рођењаКочани,  Краљевина СХС
Датум смрти13. април 1992.(1992-04-13) (71 год.)
Место смртиСкопље,  Македонија
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Извршног већа
Собрања СР Македоније
Периодмарт 197429. април 1982.
ПретходникКсенте Богоев
НаследникДрагољуб Ставрев

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Биографија уреди

Благоје Попов рођен је 19. октобра 1920. године у Кочанима. Завршио је Правни факултет.

У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Био је један од организатора оружаног устанка у кочанском крају. Исте године је постао члан Комунистичке партије Југославије и секретар Привременог партијског поверенства у Кочанима. Године 1942, постао је секретар једне од две партијске ћелије (Друге секретар је био Љупчо Сантов). У новембру 1942, бугарска полиција је извршила провалу у партијској ћелији и ухапсила Благоја Попова. Бугарски суд га је осудио на 15 година робије, као и Славчо Стојменски, Кирил Кукушев и Васил Доганџиски. Киро Бихаћ на 5 година, док Љупчо Сантов и Трајче Кашиков на условну казну од 1 године. Ослобођени су: Бота Трендова, Боро Ефремов, Неофит Бабамов, Роза Петрова, Ристо Симеонов, Раде Михајлов - Кратовче и Хаим Јуда Леви. Казну је издржавао у Идризову, све до августа 1944. године, када је побегао у организованом бегу политичких затвореника. Након тога се поново прикључио Народноослободилачком покрету.

После рата вршио је функцију партијског секретара у Кочанима, Штипу и Струмици. Након тога вршио је следеће функције:

Као председник Собрања Скопља, руководио је изградњу и обнову града након земљотреса 1963. године.

Умро је 13. априла 1992. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.

Галерија уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.