Блажо Шћепановић
1934-1966; Блажо Шћепановић
Блажо Шћепановић (Бијело Поље, 7. април 1934 — Струга, 26. август 1966)[1] био је српски и југословенски песник. Најпознатији је по збирци песама „Смрћу против смрти” коју је написао заједно са српским песником Бранком Миљковићем.[2]
| Блажо Шћепановић | |
|---|---|
 Фотографија песника која се налази у библиотеци „Блажо Шћепановић”, огранку Библиотеке града Београда у Учитељском насељу | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Блажо Шћепановић |
| Датум рођења | 7. април 1934. |
| Место рођења | Бијело Поље, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 26. август 1966. (32 год.) |
| Место смрти | Струга, СФРЈ |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
| Књижевни рад | |
| Утицаји од | Бранко Миљковић |
Биографија уреди
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је у Културно-просветном већу СФРЈ.[3]
Умро је на самом почетку песничке каријере, али је успео да остави за собом неколико збирки поезије. Заједно са песником Лазаром Вучковићем утопио се у Охридском језеру, током боравка на Струшким вечерима поезије, једној од најзначајнијих културних манифестација у тадашњој Југославији.
Признања уреди
- Огранак Библиотеке града Београда у Учитељском насељу носи име Блажа Шћепановића.
- О животу Блажа Шћепановића 2017. године снимљен је документарни филм Смрћу против смрти Блажа Шћепановића.[3] Филм је премијерно приказан у Мојковцу, у оквиру пратећег програма 42. по реду филмског фестивала Мојковачка филмска јесен 25. септембра 2017.[4]
- Скупштина општине Бијело Поље донела је октобра 2013. године одлуку да се једна улица у овом граду назове именом Блажа Шћепановића.[5]
Књижевни рад уреди
Књижевно стваралаштво Блажа Шћепановића сакупљено је у седам збирки песама:
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Пековић 1966
- ^ Деретић, Јован (2007). Кратка историја српске књижевности. Нови Сад: Адреса. стр. 317. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 21. 6. 2018.COBISS.SR 225373191
- ^ а б „Smrću protiv smrti”. CDM. 14. 6. 2017. Приступљено 22. 6. 2018.
- ^ „Film „Smrću protiv smrti“ Mirka Jakovljevića najava početka 42. Mojkovačke jeseni”. eSpona. 23. 9. 2017. Архивирано из оригинала 22. 06. 2018. г. Приступљено 22. 6. 2018.
- ^ „PROGRAM podizanja spomen-obilježja na teritoriji Opštine Bijelo Polje”. Službeni list Crne Gore (Opštinski propisi, broj 32/2013): 51. 2013. Приступљено 22. 6. 2018.
- ^ Шћепановић, Блажо (1957). Лобања у трави. Цетиње: Народна књига.COBISS.SR 80327687
- ^ Шћепановић, Блажо (1958). Ивицом земље змија. Београд: Нолит.COBISS.SR 48134151
- ^ Шћепановић, Блажо (1961). Смрт пјесникова. Београд: Нолит.COBISS.SR 90187527
- ^ Шћепановић, Блажо (1966). Златна шума. Београд: Нолит.COBISS.SR 97488135
- ^ Шћепановић, Блажо (1973). Љубављу измјерено вријеме. Titograd: Графички завод.COBISS.SR 114469127
- ^ Шћепановић, Блажо (1976). Пјесников двојник. Бијело Поље: Одзиви.COBISS.SR 513595284
Литература уреди
- Шћепановић, Блажо (1957). Лобања у трави. Цетиње: Народна књига.COBISS.SR 80327687
- Деретић, Јован (2007). Кратка историја српске књижевности. Нови Сад: Адреса. стр. 317. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 21. 6. 2018.COBISS.SR 225373191
- Stojović, Milorad (2015). Književne teme. Cetinje: Fakultet za crnogorski jezik i književnost. ISBN 978-9940-579-63-0.COBISS.SR 27856144
- Пековић, Ратко (1966). „Блажо Шћепановић : (7.04.1934 Бијело Поље - 26.08.1966 Струга)”. Библиотекар : орган Друштва библиотекара НР Србије: 526—527.COBISS.SR 143067148
Спољашње везе уреди
- „Blažo Šćepanović (1934—1966)”. Riznica srpska. Приступљено 22. 6. 2018.
- Milatović, Petar (14. 11. 2012). „Da li je Oskar Davičo ubica tri srpska pisca?”. Vesti.rs. Архивирано из оригинала 21. 06. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2018.