Блефароспазам

Блефароспазам је врста фокалне дистоније која се одликује наглим и неконтролисаним стискањем очних капака, тако да пацијент има проблема са спонтаним отварањем очију. Јавља се углавном у старијем животном добу и то најчешће обострано, мада понекад може бити захваћена само једна страна. Тачна природа болести није до краја позната, а напад може изазвати јако или трепћуће светло, ветар, прашина и други иритирајући фактори.

Блефароспазам
ЛатинскиBlepharospasm
Gray379.png
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
МКБ-10G24.5
МКБ-9-CM333.81
DiseasesDB15748
eMedicineoph/202
Patient UKБлефароспазам
MeSHD001764

Јачина и учесталост напада су различити. У почетку су сметње благе и јављају се ретко у виду нелагоде, иритације и трептања. Временом оне постају израженије, а поред стискања капака може да се јави и неконтролисано стискање дела лица или чела (интермитентни блефароспазам).[1]

Рефлексни блефароспазамУреди

Рефлексни блефароспазам представља тонични грч кружног мишића ока (грч капка) и настаје надраживањем тригеминалног нерва током различитих очних обољења. Код оваквог типа блефароспазма капци су трајно грчевито затворени. Блефароспазам удружен са сузењем ока (епифора) и неподношењем светлости (фотофобија) представља тријас иритативних симптома који се јављају код запаљенских промена на вежњачи (конјунктивитис) и обољења предњег сегмента ока (кератитис и сл).[2]

Терапија је усмерена на третман болести која је изазвала блефароспазам.

Симптоматски блефароспазамУреди

Симптоматски блефароспазам настаје услед надражаја централних или периферних делова фацијалног нерва и рефлексним путем услед надражаја офталмичког и оптичког нерва. Поред грчевито затворених капака, грчем могу бити захаваћени други мишићи лица инервисани фацијалним нервом. Обично се ради о комбинацији тоничких и клоничних грчења. Симптоматски блефароспазам настаје обично услед процеса унутар лобање (постенцефалитички паркинсонизам, апсцеси, тумори и др).[2]

Помоћ се састоји у лечењу основног обољења. Привремена побољшања могу се постићи инјекцијама 50% алкохола у кружни мишић ока. Осим тога користи се и Ботулинум токсин тип А, који утиче на пренос хемијских импулса у мишићима и тако циљано и селективно смањује њихову активност.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Ботулинум токсин”. Архивирано из оригинала на датум 28. 02. 2008. Приступљено 24. 03. 2008. 
  2. 2,0 2,1 „Блефароспазам”. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2007. Приступљено 24. 03. 2008. 
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).