Википедија

Бобан Трифуновић

Бобан Трифуновић (Београд, Србија, 14. април 1993) српски је књижевник и визуелни уметник.

Бобан Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1993-04-14)14. април 1993. (31 год.)
Место рођењаБеоград, СРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду (основне и мастер студије), Филолошки факултет Универзитета у Београду (докторанд)
Књижевни рад
Период2017–
Утицаји одФранц Кафка, Самјуел Бекет, Хауард Филипс Лавкрафт, Емил Сиоран, Томас Лиготи, Роберт Ејкман, Томас Бернхард, Хорхе Луис Борхес, Филип Рот, Вернон Ли
Најважнија делаСрце лутке (2018), Јагањци (2023)

Биографија уреди

У Београду је завршио основну и средњу школу. На Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета завршио је основне и мастер студије етнологије и антропологије.

Радећи на свом мастер раду, под насловом „Антрополошка анализа књижевног стваралаштва Хауарда Филипса Лавкрафта“, у којем се бавио друштвеним и културним контекстом у којем је Хауард Филипс Лавкрафт живео и стварао, упоредо је радио и на својој првој збирци приповедака. У то време, почео је да пише за часопис Центра за промоцију науке „Елементи“.[1]

У јесен 2017. године, Трифуновић је публиковао своју прву приповетку, у антологији фолклорне фантастике под насловом У врзином колу, издавачке куће Страхор из Београда, док је своју прву збирку приповедака, под насловом Срце лутке у издању издавачке куће Отворена књига из Београда, публиковао у јесен 2018. године.[1] У сарадњи са Народном библиотеком Вељко Дугошевић из Голупца, 2018. године допринео је антологији приповедака о Голупцу, под насловом Гвоздена капија.[2]

У мају 2023. године, Трифуновић је публиковао први роман, под насловом Јагањци.[3]

Докторске студије Трифуновић је уписао на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018, а завршио 2023. године. Своју дисертацију посветио је проблемима аутопоетике и програмске поетике у стваралаштву француског мислиоца румунског порекла Емила Сиорана. Трифуновићев рад о Сиорану је пионирски, јер откако је 1972. године на српски језик преведена његова књига Кратак преглед распадања, о њему није написан ниједан научни рад, нити је публикована једна монографија домаћег аутора.

Књижевна критика уреди

Трифуновићева прозна остварења су, досад, наишла на махом позитиван одзив код књижевне критике.[4][5][6]

Др Игор Перишић, теоретичар књижевности, истакао је да је једна од најзначајнијих одлика Трифуновићеве прозе, коју сврстава у жанр етнохорора, односно етнофантастике, кафкијанска егзистенцијална језа, изазвана немогућношћу досезања истине.[4]

Прозне публикације уреди

  • Две капије (у антологији фолклорне фантастике У врзином колу)[7]
  • Плес у пепелу (у зимском броју часописа Елементи за 2017. годину)[8]
  • У камену тврђаве Голубац (у антологији под насловом: Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу)[9]
 
Збирка приповедака Срце лутке, на промоцији у галерији Полет у Цетињској улици број 15, у Београду

У збирци приповедака Срце лутке, у издању Отворене књиге из Београда[4]:

  • La fee verte
  • Велико Дело
  • Белег
  • Veteribus ritibus
  • Сусрет
  • Вечност
  • Свите
  • Преображај
  • Срце лутке
  • Посезање за Диимрудом

У роману Јагањци, Трифуновић је писао о младом писцу хорора, који је на промоцији своје збирке приповедака упознао Ему, водича кроз „Београд иза Београдаа“. На турама, клијентима се представља тајанствена страна престонице Србије. Еми се његова књига допала, али сигурна је да би писао уверљивије ако би иза својих реченица имао искуство – те му нуди да га поведе на туру током последње три ноћи октобра. Сеансе, одласци у хотел Миленбург у којем одседају они који на сеансе иду, познанства са онима који сеансе организују, одлазак у опскурни ексклузивни ноћни клуб. Све то протагонисти пружа оно што му је Ема обећала, али и нешто чему се ни најмање није надао. Роман Јагањци има 230 страна, прво издање штампано је у меком повезу.[10]

Удружење ТАБУ уреди

У новембру 2023. године, Трифуновић је, заједно са ликовном уметницом Мајом Васовић и историчарком уметности Јеленом Тодоровић основао ТАБУ - Удружење за афирмацију уметника, у циљу промоције остварња из ликовне и књижевне уметности.

Ликовни радови уреди

Свој први ликовни рад, цртеж под насловом Увид у структуру: Судар Трифуновић је изложио на колективној изложби под називом Контакт у галерији Месташце у Београду, у децембру 2022. године. Након тога, цртеже је наставио да излаже на колективним изложбама у галеријама Бети Форд и Месташце.

Трифуновићева прва самостална изложба уприличена је у априлу 2023. у галерији Бети Форд.

Галерија уреди

  •  
    Цртеж Увид у структуру: Судар
  •  
    Цртеж Увид у структуру: Одраз II
  •  
    Цртеж Увид у структуру: Nesrazmera beskonačnosti I
  •  
    Цртеж Увид у структуру: Poravnanje I
  •  
    Цртеж Muzika sfera I
  •  
    Цртеж Muzika sfera II
  •  
    Цртеж Harmonizacija haosa II
  •  
    Цртеж Muzika sfera III

Референце уреди

  1. ^ а б Otvorena, Knjiga. „O piscu”. Otvorena knjiga. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  2. ^ Група, Аутора (2018). Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу (Прво изд.). Голубац: Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац. 
  3. ^ https://www.art-anima.com/predstavljanje-romana-jaganjci-bobana-trifunovica-u-kafeu-latife/
  4. ^ а б в Trifunović, Boban (2018). Srce lutke (Prvo изд.). Beograd: Otvorena knjiga. стр. 215. ISBN 978-86-7674-292-9. 
  5. ^ „Autostoperska paralela”. Autostoperski vodič kroz fantastiku. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
  6. ^ Ognjanović, Dejan. „SRCE LUTKE – Boban Trifunović”. The Cult of Ghoul. Приступљено 24. 11. 2018. 
  7. ^ Група, Аутора (2017). У врзином колу (Прво изд.). Београд: Страхор. стр. 405. 
  8. ^ Трифуновић, Бобан (2017). „Плес у пепелу”. Елементи, Часопис Центра за промоцију науке. Зима. 
  9. ^ Група, Аутора (2018). Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу (Прво изд.). Голубац: Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац. стр. 125. 
  10. ^ https://www.art-anima.com/predstavljanje-romana-jaganjci-bobana-trifunovica-u-kafeu-latife/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бобан_Трифуновић&oldid=27501079”