Богојављење

један од петнаест највећих хришћанских празника

Богојављење или теофанија (од античког грчког (ἡ) θεοφάνεια theophaneia,[1] са значењем „појава божанства”) манифестација је божанства на уочљив начин.[2][3] Овај термин се користио за означавање појава богова у старогрчким и блискоисточним религијама. Иако је Илијада најранији извор описа теофанија у класичној антици (који се јављају у целој грчкој митологији), вероватно најранији опис појављује се у Епу о Гилгамешу.[4]

Богојављање приликом Исусовог крштења.

Као специфична употреба за хришћане и Јевреје у односу на Библију: теофанија се односи на манифестацију аврамског Бога, откривено присуство које је особа осетила. Богојављење је хришћански празник који слави откровење Бога Сина као оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 6. јануара, односно 19. јануара код цркава које се држе јулијанског календара.[5] Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Источне цркве, дан пре Богојављења славе крштење Исусово, које је обавио Јован Крститељ у реци Јордан, које се обележава као објава свету да је он Син Божји. Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.

Камена посуда за посвећену (богојављенску) воду из периода 15–16. век. Пронађена је на локалитету Хисар у Лесковцу. Посуда је изложена у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу - „Времеплов лесковачког краја”.

На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера.[6] Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.

Древна грчка религијаУреди

 
Петер Паул Рубенсова Смрт Семеле, узрокована теофанијом Зевса без смртничког прерушавања

У Делфима је теофанија (Θεοφανια) била пролећни годишњи фестивал којим се прослављао повратак Аполона из његових зимовања у Хипербореји. Врхунац фестивала био је приказ визије богова поклоницима, обично скривен у светилишту. Касније римске мистеријске религије често су укључивале сличне кратке приказе слика узбуђеним поклоницима.[7]

Појава Зевса Семели више је него што смртник може поднети, и она је изгорела до смрти у пламену његове моћи.[8] Међутим, већина грчких теофанија била је мање убитачна. Необична за грчку митологију је прича о Прометеју, који није Олимпијац већ Титан, који је човечанству донео знање о ватри. Божанске или херојске епифаније понекад су се доживљавале у историјским временима, било у сновима или као будна визија, и често су доводиле до утемељења култа или барем чина обожавања и посвећивања пригодне жртве.[9]

ПричаУреди

По Хришћанству, 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са својом мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, У својој тридесетој години Исус Христ одлази одлази на реку Јордан да га свети Јован Крс[10]титељ крсти у реци Јордан. Угледавши Исуса Христа како долази св. Јован Крститељ рече "Гле јагње Божије које узима на себе грехове света". Ово је онај за кога ја рекох; „за мном иде човек, који преда мном постаде, јер пре мене беше“. По крштењу, а оно је обављено три пута потапањем и отпуштањем (погружењем) у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов , а тада на раме Исуса слете на раме десно Свети Дух у обличју белог голуба. Овим крштењем је Исус показао присутнима да поштује законе пророчке, након чега је почетак Исус Христ започео своју мисију, проповед, одабир "простих и неуких" земљорадника и рибара за своје ученике Апостоле.

Народни обичајиУреди

Обележавање Богојаљења у Русији.

Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.[11] Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара.[12] У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се Богојављанска вода.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Not to be confused with the Ancient Greek (τὰ) Θεοφάνια (Theophania), the festivity at Delphi.
  2. ^ „Theophany”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2012. 
  3. ^ Burtchaell, J. T. (2002). „Theophany”. New Catholic Encyclopedia. Vol. 13: Seq-The (second изд.). Detroit, Michigan: The Catholic University of America by Thomson/Gale. стр. 929. ISBN 978-0-7876-4017-0. 
  4. ^ Bulkley, Kelly (1993). „The Evil Dreams of Gilgamesh: An Interdisciplinary Approach to Dreams in Mythological Texts”. Ур.: Rupprecht, Carol Schreier. The Dream and the Text: Essays on Literature and Language. Albany, New York: SUNY Press. стр. 159–177; page 163. ISBN 978-0-7914-1361-6. 
  5. ^ „Богојављење”. СПЦ. Приступљено 4. 2. 2020. 
  6. ^ „Данас је Богојављење, плива се за Часни крст”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020. 
  7. ^ James Hall, A History of Ideas and Images in Italian Art, pp 70–71, 1983, John Murray, London, ISBN 0-7195-3971-4
  8. ^ William Sherwood Fox (1916). Greek and Roman [mythology] (на језику: енглески). Harvard University. Marshall Jones Company. 
  9. ^ Oxford Classical Dictionary, 3rd edn revised, p 546
  10. ^ „св. Јован Крститељ Претеча”. 
  11. ^ „Веровања за Богојављење: Пожели жељу и стави огледалце под јастук”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020. 
  12. ^ Етнографски документарни филм Милана Брајовића „Богојављење“

ЛитератураУреди

  • Српски обичајни календар; Миле Недељковић

Спољашње везеУреди