Боемунд III од Антиохије
Боемунд III од Антиохије (1144—1201), такође познат под надимком "муцавац" био је кнез Антиохије од 1163. године до смрти. Он је син Ремона од Поатјеа и Констанце Антиохијске.
Боемунд III од Антиохије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1144. |
Датум смрти | 1201. |
Породица | |
Потомство | Боемунд IV од Антиохије, Ремон IV од Триполија, Bohemund van Botroun |
Родитељи | Ремон од Поатјеа Констанца Антиохијска |
Династија | Поатјеа |
Претходник | Констанца Антиохијска |
Наследник | Боемунд IV од Антиохије |
Биографија
уредиБоемундов отац је убијен у бици код Инаба 1149. године. Кнежевином Антиохијом од тада управља Боемундова мајка Констанца која се 1153. године удала за Ренеа од Шатијона. Он је заробљен 1159. године, а Констанца је остала да самостално влада до 1163. године. Тада је, уз помоћ јерусалимског краља Балдуина III, Боемунд преузео престо. Констанца умире исте године.
Године 1164. Боемунд заједно са Ремоном III од Триполија учествује у бици код Харима. Пораз који су доживели од Нур ад Дина, Зенгијевог сина, био је велики и обојица су заробљени. На интервенцију јерусалимског краља Амалрика и византијског цара Манојла, Боемунд је пуштен из заробљеништва следеће године. Боемунд је потом посетио Цариград где се са царем договорио да обнове грчку патријаршију у Антиохији. Године 1180. неуспешно је покушао да се умеша у избору за јерусалимског краља. У исто време Боемунд је екскомунициран из цркве јер је оставио своју жену Теодору Комнин (нећаку недавно преминулог византијског цара Манојла) и оженио се Сибилом.
У бици код Хатина 1187. године у којој је Саладин катастрофално поразио Јерусалимску краљевину Боемунд није учествовао. Потом је Саладин напао и кнежевину Антиохију, али је Боемунд успео да је одбрани. Године 1190. примио је остатке немачке војске из Трећег крсташког рата. Четири године касније заробио га је Лав II Јерменски. Уз посредовање Хенрија II од Шампање пуштен је на слободу 1195. године, али се одрекао свих вазалних права на Киликијску Јерменију. Боемунд је умро 1201. године, а наследио га је син Боемунд IV од Антиохије.
Породично стабло
уреди16. Вилијам V од Аквитаније | ||||||||||||||||
8. Вилијам VIII од Аквитаније | ||||||||||||||||
4. Вилијам IX од Аквитаније | ||||||||||||||||
2. Ремон од Поатјеа | ||||||||||||||||
20. Понс од Тулуза | ||||||||||||||||
10. William IV, Count of Toulouse | ||||||||||||||||
5. Филипа Тулуска | ||||||||||||||||
1. Боемунд III од Антиохије | ||||||||||||||||
24. Роберт Гвискар | ||||||||||||||||
12. Боемунд Тарентски | ||||||||||||||||
25. Алберада од Буоналберга | ||||||||||||||||
6. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
26. Филип I Француски | ||||||||||||||||
13. Констанца Француска | ||||||||||||||||
27. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
3. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
28. Иго I Ретел | ||||||||||||||||
14. Балдуин II Јерусалимски | ||||||||||||||||
29. Мелисенда Ретел | ||||||||||||||||
7. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
30. Габријел од Мелитене | ||||||||||||||||
15. Морфија од Мелитене | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.