Боемунд IV од Антиохије

Боемунд IV од Антиохије (око 1172 - март 1233) био је кнез Антиохије (1201—1205, 1208-1216, 1219-1233) и гроф Триполија (1187—1233).

Боемунд IV од Антиохије
Лични подаци
Датум рођења12. век
Датум смрти1233
Породица
СупружникMelisende of Lusignan, Plaisance of Gibelet
ПотомствоHenry of Antioch, Боемунд V од Антиохије, Philip of Antioch, Maria of Antioch
РодитељиБоемунд III од Антиохије
ДинастијаДинастија Поатјеа

Биографија

уреди
 
Боемундове територије (жуто) и Киликијска Јерменија (плаво)

Боемунд IV је син Боемунда III од Антиохије. Први део његове владавине обележен је династичким сукобима. Отац га је послао у грофовију Триполи где је сменио свога старијег брата Ремона IV од Триполија. Од 1201. године Боемунд се за антиохијски престо борио и против Ремона-Рупена, сина старијег Ремона и унука Боемунда III.

Године 1208. Боемунд преузима престо од Ремона, али га Ремон поново враћа 1216. године уз помоћ Лава II Јерменског. Године 1219. Боемунд поново преузима престо након Ремоновог заробљавања.

Боемунд је учесник Шестог крсташког рата заједно са Фридрихом II, светоримским царем. Из крсташке војске је дезертирао. Био је жестоки непријатељ витезова Хоспиталаца због чега је екскомунициран од стране папе Гргура IX. Женио се два пута. Наследио га је син, Боемунд V од Антиохије.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Вилијам VIII Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
8. Вилијам IX Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Raymond of Poitiers
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. William IV, Count of Toulouse
 
 
 
 
 
 
 
9. Филипа Тулуска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Боемунд III од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Боемунд Тарентски
 
 
 
 
 
 
 
10. Боемунд II од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Констанца Француска
 
 
 
 
 
 
 
5. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Балдуин II Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
11. Алиса Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Морфија од Мелитене
 
 
 
 
 
 
 
1. Боемунд IV од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

уреди