Божидар Продановић

српски сликар

Божидар Продановић (Божа) био је српски академски сликар, родом из Прањана. Бавио се мозаиком, цртежом, сликарством и графиком.[1]

Божидар Продановић
Božidar Prodanović, Autoportret.jpg
Аутопортрет, уље на платну, 49×38 цм
Датум рођења(1923-07-14)14. јул 1923.
Место рођењаПрањани
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти24. јануар 2006.(2006-01-24) (82 год.)
Место смртиБеоград
Србија и Црна Гора
Пољемозаик, сликарство, цртеж

БиографијаУреди

 
Уметников прибор

Основну школу завршио је у Прањанима, а гимназију „Таковски устанак” у Горњем Милановцу 1942. године.[2] Након тога дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду у класи професора Мила Милуновића и Марка Челебоновића, а графику у класи Михаjла С. Петрова.[3] Затим је предавао у уметничкој школи у Пећи од 1950. до 1953. године[4], док је након тога постао и професор на матичном факултету где је радио до 1986. године.

Излагао је на преко педесет самосталних изложби као и на много групних попут Октобарског салона у Београду, Графике београдског круга, Тријенала ликовних уметности у Београду итд.[4] Такође, учествовао је на 17. венецијанском бијеналу 1954. и 2. Медитеранском бијеналу у Александрији 1957. године.[4] Добитник је низа награда – Октобарске награде Београда и Златне плакете УЛУС-а.[3][4] Извео је неколико мозаика у јавним просторима у Београду, Пећи, Књажевцу, Горњем Милановцу (на оба спрата гимназије) и у другим градовима. Његови радови налазе се у разним музејима, галеријама и приватним колекцијама.[3]

Преминуо је 24. јануара 2006. године.[5]

ЛегатиУреди

Док у Чачку постоји Легат породице Божидара Продановића, у оквиру сталне поставке у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу такође се налази његов легат.

Милановачка музејска установа поседује уметничку заоставштину Продановића коју је он њој поклонио 1977. године. Реч је о 82 дела из његовог деценијама дугог бављења уметничком професијом. Поклонио је радове настале разним техникама (уље на платну, темпера, графика, акварел, цртеж, мозаик) који су начињени у периоду од 1939. до 1977. године. У оквиру уметничке збирке Музеја нарочито се истиче његов „Аутопортрет”, један од ранијих радова који је настао у периоду пре него што је реалистички концепт заменио лирско-експресионистичким.[6] Поврх тога, Продановић је учествовањем на сликарским колонијама Музеју оставио још 13 радова насталих 1993. и 1994. године који данас сачињавају сталну поставку Музеја Другог српског устанка. Са друге стране, у библиотеци ове установе чувају се његови „Записи”, есеји о уметности, књиге и каталози. Поред тога, Милета Продановић, његов син и такође уметник, 2007. године поклонио је легату очеву кутију са уметничким прибором.[6]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Представљамо уметника - Божа Продановић”. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2014. Приступљено 10. 05. 2013. 
  2. ^ Гимназија »Таковски устанак« у Горњем Милановцу 1879•1979. Гимназија Таковски устанак и НИРО Дечје новине, Горњи Милановац. 1979.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б в „Знаменити милановчани”. Музеј рудничко-таковског краја. 20. 10. 2019. Приступљено 9. 6. 2021. 
  4. ^ а б в г Биографије сликара
  5. ^ РТС На данашњи дан
  6. ^ а б Боловић, Ана (6. 3. 2020). „Из легата Божидара – Боже Продановића”. Музеј рудничко-таковског краја. Приступљено 9. 6. 2021. 

ЛитератураУреди

  • Каталог са изложбе у галерији УЛУС, 4-17. маја 1994. COBISS.SR-ID 512314777
  • Божидар Продановић и Милош Јевтић: Доживљаји и остварења: разговори са Божидаром Продановићем. ISBN 978-86-82877-22-6.
  • Божидар Продановић: Портрети, COBISS.SR-ID 89919500
  • Божидар Продановић: Тачка живота: записи о уметности и човеку. ISBN 978-86-367-0801-9.

Спољашње везеУреди