Божидар Тимотијевић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Божидар Тимотијевић (30. октобар 1932 — 6. мај 2000) био је српски књижевник, песник, новинар и уредник.
Божидар Тимотијевић | |
|---|---|
 Божидар Тимотијевић | |
| Датум рођења | 30. октобар 1932. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 6. мај 2000. (67 год.) |
Биографија уреди
Рођен је и одрастао у Београду, у радничкој Раковици.[1]
Основну школу и гимназију је завршио у Раковици за коју је био везан читавог живота. Прве стихове је написао још у гимназији (1950—1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић).
У Удружење књижевника је примљен већ 1955.
Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност.
Исте године (1958) објављује своју прву књигу „Велики спавач“.
Током студија, заједно са Бранком Миљковићем и Жиком Лазићем оснива неосимболистичку групу.
Потом је био уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“ (1954-1956), „Савременик“ (1961-1964), „Полетарац“ (старија серија), (1966-1969) и „Књижевне новине“ седамдесетих година.
У издавачкој кући „Младо поколење“ био је уредник (1964—1969).
Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971—1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига.
По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времена проводио бавећи с својим хобијем - столарством
Његова целокупна заоставштина налази се у Бајиној Башти, док се један део књига из Тимотијевићеве личне библиотеке налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[2]
Песничке збирке уреди
- Квартет (1954)
- Велики спавач (1958)
- Слово љубве (1960)
- Сребрно брдо (1960)
- Дан се рађа (1963)
- Вечерње (1966)
- Василиск (1974)
- Чарна птица (1977)
- Безданица (1977)
- Кука и мотика (1984)
- Минуше птице светом“ (1986)
- Нож и рана (1966)
- Песме (1998)
Књиге посвећене најмлађима уреди
Текстови за музику уреди
- „Девојко мала“ је био светски мега-хит
- „Када војник своју пушку љуби"
- „Морнарски марш"
- „На вез"
- „Браво школа, ура за играње"
Сценарија уреди
Сценарио за филм „Вихор зове Анђелију“
Преводи уреди
Преводио је са више језика. Са енглеског „Породични скуп“ Т. С. Елиота, са словеначког „Сонетни венац“ Франца Прешерна, и са руског „Коњић грбоњић“ П. П. Јершова
Превођен је 25 светских језика
Награде уреди
- Награда за младе песнике – средњошколце
- Прва награда листа „Млада култура“
- Прва награда на међународном конкурсу за поезију у Италији
- Нолитову награду (у конкуренцији 138 кандидата)
- Награда војвођанске секције Удружења књижевника Србије
- Змајева награда Матице српске
- Плакета српског краљевског Књижевног Клуба „Карађорђевић“
- Плакета за дугогодишњу сарадњу са Коларчевим народним универзитетом
- Плакета Дисово пролеће за целокупно песничко дело
