Бокељи
Бокељима се сматрају становници Боке Которске (градови Котор, Тиват, Рисан и Херцег Нови, а у историјском смислу и Будва) која се налази у југозападном делу данашње Црне Горе. Већина их је православне вероисповести, док постоји и један број католика. Бокељи су доминантно српског порекла и српског националног осећаја и идентитета.
Бокељи имају и своју народну ношњу и сви, без обзира на верско опредељење, славе крсну славу, карактеристичан српски православни обичај. По истраживању академика Славка Мијушковића, код Бокеља католичке вере постојала је свест о црногорском пореклу, славили су и даље крсне славе и поштовали обичаје.[1].
ИсторијаУреди
Простор Боке которске су у 7. веку населила српска племена,[2] а читава област је током највећег дела средњег века била у саставу српских држава.[3] У то време, Бока Которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке Которске, а њени становници су прозвани Бокељима. Као такви, разликовали су себе од суседних Херцеговаца на једној и Црногораца на другој страни.
Петар I Петровић Његош није Бокеље сматрао Црногорцима, него Приморцима, а да та два дела српског народа раздваја по регионалној припадности доказују и његове посланице и писма. Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца [4] :
Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...
Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године [5] , Петар I је написао:
Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Обичаји и народна ношњаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Познати БокељиУреди
- Стјепан Митров Љубиша (писац и национални радник)
- Висарион Љубиша (архимандрит цетињског манастира и епископ Захумско-рашке епархије, митрополит црногорски)
- Дионисије Миковић (свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник)
- Борко Паштровић (артиљеријски мајор и четнички војвода)
- Св. Стеван Штиљановић (последњи кнез паштровски, добротвор и светитељ)
- Стефан Паштровић (штампар и баштиник вјере)
- Раде Андровић (легендарни паштровски јунак из друге половине XVIII. вијека)
- Андрија Змајевић (књижевник, барско-дукљански надбискуп и примас краљевства Србије)
- Иво Визин (познати поморац из Прчања)
- Матија Змајевић[6] (Руски адмирал)
- Мато Мрша[7] (поморски капетан и учитељ поморства)
- Нико Луковић
- Антун Добровић
- Рудолф Сарделић
- Јосип Ђелчић
- Илија Синдик
- Марко Цар
- Антон Станичић
- Мирко Комненовић (Патриота, Народни посланик, Градоначелник Херцег-Новог, Министар)
- Озана-Катарина (Јована) Косић
- Леополд (Богдан) Мандић[8] (светац и исповедник)
- Лазо Марков Костић
- Томо Ђуров Милиновић
- Петар Желалић
- Јован Мирковић
- Стеван Вукотић (први Србин, Црногорац и јужни Словен који је опловио свијет)
- Петар Замбелић[9]
- Петар Ивелић (Гроф, Генерал руске војске)
- Васо Брајовић (Добровољац у ратовима за ослобођење Грчке)
- Стјепан Зановић[10]
- Саша Балић (Црногорски фудбалер са интернационалном каријером)
- Андрија Палташић
- Никола Ђурковић (Народни херој Југославије)
- Никола Маловић
Референце и напоменеУреди
- ^ Jovović, Ivan (2013). MATICA, proljeće 2013., DVOOLTARSKE CRKVE NA CRNOGORSKOM PRIMORJU (PDF). Matica crnogorska. стр. 69.
- ^ Moravcsik 1967.
- ^ Јанковић 2007.
- ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр. 360., писмо бр. 314. од 4.6.1818. Цетиње: Светигора.
- ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр. 239., писмо бр. 81. од 9.3.1806. Цетиње: Светигора.
- ^ „Slobodna Dalmacija”. Arhiv.slobodnadalmacija.hr. 14. 4. 2004. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ Mato Mrsa
- ^ „Св. Леополд Богдан Мандић”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 27. 10. 2013.
- ^ „biografije : Petar Zambeljic”. moljac.hr. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 1. 11. 2013.
- ^ „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 26. 10. 2013.
ЛитератураУреди
- Јанковић, Ђорђе (2007). Српско Поморје од 7. до 10. столећа (PDF). Београд: Српско археолошко друштво.
- Костић, Лазо М. (1961). О српском карактеру Боке Которске. Цирих.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
- Миловић, Јевто М. (1956). Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782). Цетиње: Историски институт.
Спољашње везеУреди
- Симо Матавуљ: Бока и Бокељи
- Бока и которски округ, запис Павла Аполоновича Ровињског
- Вук Караџић: Бока которска
- Нешто о Сербљима на мору
- Петар II. Петровић Његош: Глас Каменштака
- Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови
- Српски глас Боке
- Милан Вуксановић-Пуовић, Истина о Србима католицима из Боке
- Васо Ј. Ивошевић, Први књижевни часопис међу Бокељима