Бокељи

Бокељима се сматрају становници Боке Которске (градови Котор, Тиват, Рисан и Херцег Нови) која се налази у југозападном делу Црне Горе. Већина их је православне вероисповести, док постоји и један број католика. У националном смислу су се раније готово увек изјашњавали као Срби, а ретко и као Хрвати. Интересантно је да сви, без обзира на национално опредељење, имају исту народну ношњу и сви, без обзира на религијско опредељење, славе крсну славу, карактеристичан српски православни обичај.

ИсторијаУреди

Бокељи по етничкој структури, према попису из 2003. године

Простор Боке которске су у 7. веку населила српска племена,^[1] а читава област је током највећег дела средњег века била у саставу српских држва.^[2] У то време, Бока которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке которске, а њени становници су прозвани Бокељима. Као такви, разликовали су себе од суседних Херцеговаца на једној и Црногораца на другој страни.

Петар I Петровић Његош није Бокеље сматрао Црногорцима, него Приморцима, а да та два дела српског народа раздваја по регионалној припадности доказују и његове посланице и писма. Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца ^[3] :

„Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...”

Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године ^[4] , Петар I је написао:

„Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.”

Након укључења Боке которске у састав југословенске федералне јединице Црне Горе (1945), комунистички режим је започео кампању наметања црногорског идентитета, тако да су Бокељи били изложени снажној црногоризацији, али су упркос томе задржали не само свој регионални, већ и изворни етнички идентитет, тако да се велика већина њих и данас сматра Србима (православни Бокељи), односно Хрватима (католички Бокељи).

Обичаји и народна ношњаУреди

Познати БокељиУреди

Стјепан Митров Љубиша (писац и национални радник)
Висарион Љубиша (архимандрит цетињског манастира и епископ Захумско-рашке епархије, митрополит црногорски)
Дионисије Миковић (свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник)
Борко Паштровић (артиљеријски мајор и четнички војвода)
Св. Стеван Штиљановић (последњи кнез паштровски, добротвор и светитељ)
Стефан Паштровић (штампар и баштиник вјере)
Раде Андровић (легендарни паштровски јунак из друге половине XVIII. вијека)
Андрија Змајевић (књижевник, барско-дукљански надбискуп и примас краљевства Србије)
Иво Визин (познати поморац из Прчања)
Матија Змајевић^[5] (Руски адмирал)
Мато Мрша^[6] (поморски капетан и учитељ поморства)
Нико Луковић
Антун Добровић
Рудолф Сарделић
Јосип Ђелчић
Илија Синдик
Марко Цар
Антон Станичић
Мирко Комненовић (Патриота, Народни посланик, Градоначелник Херцег-Новог, Министар)
Озана-Катарина (Јована) Косић
Леополд (Богдан) Мандић^[7] (светац и исповедник)
Лазо Марков Костић
Томо Ђуров Милиновић
Петар Желалић
Јован Мирковић
Стеван Вукотић (први Србин, Црногорац и јужни Словен који је опловио свијет)
Петар Замбелић^[8]
Петар Ивелић (Гроф, Генерал руске војске)
Васо Брајовић (Добровољац у ратовима за ослобођење Грчке)
Стјепан Зановић^[9]
Саша Балић (Црногорски фудбалер са интернационалном каријером)
Никола Маловић
Андрија Палташић
Никола Ђурковић (Народни херој Југославије)

Референце и напоменеУреди

^ Moravcsik 1967.
^ Јанковић 2007.
^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818. Цетиње: Светигора.
^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806. Цетиње: Светигора.
^ „Slobodna Dalmacija”. Arhiv.slobodnadalmacija.hr. 14. 4. 2004. Приступљено 26. 10. 2013.
^ Mrsa^{[мртва веза]}
^ „Св. Леополд Богдан Мандић”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 27. 10. 2013.
^ „biografije : Petar Zambeljic”. moljac.hr. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 1. 11. 2013.
^ „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 26. 10. 2013.

ЛитератураУреди

Јанковић, Ђорђе (2007). Српско Поморје од 7. до 10. столећа (PDF). Београд: Српско археолошко друштво.
Костић, Лазо М. (1961). О српском карактеру Боке Которске. Цирих.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Миловић, Јевто М. (1956). Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782). Цетиње: Историски институт.

Спољашње везеУреди

[FOOTNOTEMoravcsik1967-1] Moravcsik 1967.

[FOOTNOTEЈанковић2007-2] Јанковић 2007.

[3] Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818. Цетиње: Светигора.

[4] Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806. Цетиње: Светигора.

[5] „Slobodna Dalmacija”. Arhiv.slobodnadalmacija.hr. 14. 4. 2004. Приступљено 26. 10. 2013.

[6] Mrsa^{[мртва веза]}

[7] „Св. Леополд Богдан Мандић”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 27. 10. 2013.

[8] „biografije : Petar Zambeljic”. moljac.hr. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 1. 11. 2013.

[9] „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 26. 10. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]