Отворите главни мени

Болгар

град у Русији

Болгар или Булгар је град у Русији, административно средиште Спаског региона у аутономној републици Татарстану, која се налази на левој обали реке Волга је, 140 км од главног града Казања. Има око 8.000 становника.

Болгар
рус. Болгар
Булгарское городище 9.JPG

Административни подаци
Држава Русија
РепубликаТатарстан
Статус града1781
Становништво
Становништво
 — 2010.8.650
 — густина74,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54°58′00″ СГШ; 49°02′00″ ИГД / 54.966667° СГШ; 49.033333° ИГД / 54.966667; 49.033333Координате: 54°58′00″ СГШ; 49°02′00″ ИГД / 54.966667° СГШ; 49.033333° ИГД / 54.966667; 49.033333
Временска зонаUTC+4
Ндм. висина80 m
Површина116 km2
Болгар на мапи Русије
Болгар
Болгар
Болгар на мапи Русије
Остали подаци
Позивни број(+7) 84347
ОКАТО код92232501

Саверемени град је основан 1781. од села Спаск. У периоду 19261935. се зове Спаск Тататарски, 1935 је преименован у Кујбишев у част руског револуционара Валеријана Кујбишева.

Године 1991. град је узео име Болгар (Булгар) у помен древне престонице Болгара Великог, државе волшко-камских Бугара, која се простирала око доњег тока реке Кама и средњег тока реке Волге, чије се рушевине налазе недалеко од града. У X веку град доживљава велики процват, Био је највеће тржиште на Волги и трговао је и са Истоком и Западом. Од друге поливине 13. века један је од важних градова Златне Хорде. Из тог времена сачувани су остаци архитектонских споменика: џамија, маузолеји, водовод, мостови и др.

Од 2010. године, на иницијативу и под покровитељством првог председника Републике Татарстан, Минтимера Шајмиева, у Болгару је започета реализација великоразмерних пројеката националне фондације за очување и развој Болгара и Свијажска “Оживљавање”, која обухвата реконструкцију историјских локација и изградњу нових културних и инфраструктурних објеката. Изграђена је нова зграда саборне “Беле џамије” (која је по стилу слична џамији Кул Шариф у Казању, али је мањих димензија), комплекс речне луке, хотели и експозиционо-информативни центар музеј-парка, Музеј хлеба са млином и пекаром, музеј занатства са ковачницом и други објекти.

ГеографијаУреди

Град се налази на левој обали Волге, 83 км јужно од Казања (копненим путем - 175 км).

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
6.2007.0237.2318.3838.3978.655[1]8.650


Етнички састав: Руси - 83,4 %, Татари - 12,9 %, Чуваши - 2,1 %.

РелигијаУреди

Главне верске заједнице града су православно хришћанство (Чистопољска епархија Руске православне цркве) и ислам (сунизам).

Православни храмови:

-црква Св. Аврама Болгарског;

-чудотворни извор Св. Аврама Болгарског и Владимирског чудотворца;

-Тројицки молитвени дом;

-Успењска црква на територији Болгарског музеј-парка;

Џамије:

-Бела џамија

4. септембра 2017. у Болгару је званично отворена Болгарска исламска академија

ИнфраструктураУреди

У близини савременог града налази се Државни историјски и археолошки музеј-парк Болгар, коме се планира доделити федерални статус, а такође је укључен и у списак светских културних споменика УНЕСКО-а. Претпоставља се да ће древно насеље Болгар и град Болгар постати нови регионални туристички центар.

СаобраћајУреди

Речна лука прима путничке бродове, који плове дуж руте Казањ-Болгар.

ПривредаУреди

У граду је развијена пекарска индустрија.

ЗнаменитостиУреди

-Болгарски музеј-парк који подразумева:

  • Остаци земљаних утврђења и ровова (крај XIV-XV века)
  • -Северни маузолеј
  • -Источни маузолеј
  • -Црна палата
  • -Бела палата
  • -Ханска гробница
  • -Саборна џамија
  • Велики минарет (реконструкција)
  • Мали минарет
  • Успенска црква бившег Успенског манастира (из 1732. године), сада - привремено историјско-археолошки музеј
  • Музеј болгарске цивилизације
  • Музеј Курана
  • Дом лекара
  • Музеј дворјанства
  • Музеј чаја
  • Музеј Абдуле Алиша
  • Музеј речног града
  • Музеј хлеба

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

ЛитератураУреди

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб (1997). стр. 593

Спољашње везеУреди