Болница Сен Антоен

Болница Сен Антоен
Болница Сен Антоен
	Улаз у болницу Сен Антоен
Локација
	Координате: 48° 50′ 56″ N 2° 22′ 57″ E / 48.84889° С; 2.38250° И
Место	Париз ; (184, rue du Faubourg-Saint-Antoine)
Држава	Француска
Организација
Здравствени систем	Assistance publique - Hôpitaux de Paris.
Финансирање	државна болница
Врста болнице	Centre hospitalier universitaire
Здравствене услуге
Сертификати	ISO 9001.
Хитна помоћ	Да
Хелидром	Да
Број кревета	780

Болница Сен Антоен (фр. Hôpital Saint-Antoine) једна је од многобројних јавних здравствених установа Париза у систему Assistance publique - Hôpitaux de Paris,^[1] је Централна универзитетска болница Универзитета у регији Ил де Франс или Париском региону, највећем регион Француске по броју становника, у коме се налази 8 департмана укључујући и град Париз.^[2]

Болница се поред наставне и нучно-истраживачке делатности бави: превенцијом, здравственим образовање и указивањем хитне медицинске помоћи. Обухвата све медицинске дисциплине, хирургију, акушерство и биологију и сваке године прими и збрине више од 6 милиона пацијената свих старосних категорија.^[2]

Положај уреди

Болница Сен Антоен се налази на адреси 184, rue du Faubourg-Saint-Antoine у срцу источног Париза у 12. арондисману, између Трга нација (place de la Nation) и Бастиље, а недалеко од станице Лион.^[2]

Положај болнице Сен Антоен на карти Париза из 1820.

Историја уреди

Када је у време Француске револуције , опатија Saint-Antoine-des-Champs проглашена народном имовином, 1796. године зграда опатије је претворена у болницу за насеља у округу Сен Антоен, у источном делу Париза. У моменту оснивања болница је имала само два одељења, са по 72 кревета. ^[3]

Оснивања Conseil général des hospices 1801. године означило је прекретницу у управљању париским болницама и побољшало хигијенске услове у њима. У то време у болници су изграђена два крила болнице (североисточна и северозападно), а број кревета повећан је на 250.

У 19. веку изведени су значајни грађевински радови на доградњи, укључујући и доградњу два крила јужно од зграде Ленуа (1861. и 1863. године), павиљона Мујен (1886. године) и породилишта (1897. године).

Почетком 20. века болница је била једна од пет најважнијих париских болница, која се истицала по пруженим медицинским услугама, општом хирургијом и акушерством. Она је у том периоду испуњава главну мисију јавног здравља, а њен центар за трансфузију крви препознат је као јавни сектор 1931. године. У овом центру састаће се на истом послу личности једнако важне за хематолошка истраживања као што су: Arnault Tzanck, Jean Bernard, Marcel Bessis и Jean Dausset.

Педесетих година 20. века болница се специјализовала и два одељења за општу хирургију трансформисана су у одељења за трауматологију и дигестивну хирургији.

Болница Сен Антоен је прошаа кроз велике промене 1960-их година. 1965. године постао је први париски универзитетски болнички центар, окупљајући болнице Tenon, Trousseau и Rothschild, који је укључен у мисију неге, подучавања и истраживања. То је условило отварање нових зграде у којима су смештене три истраживачке јединице.

Организација уреди

Болница у свом саставу има:^[4]

службу хитног пријема,
пулмологију, имунопатологију и патофизиологију
велики дигестивни центар,
онкологију,
хематологију,
ортопедију,
неурологију,
офталмологију, за третман неизлечивих болести ока
ендокринологију и неуроендокринологију
одељењем за болести метаболизма,
реуматологију,
психијатрију,
службу за заразне и тропске болести,
сликовну и биохемијску дијагностику.
јединствени центар за трансплантацију јетре у Паризу, који врши бројне трансплантације јетре, аутотрансплантације и алотрансплантације узорака коштане сржи и других органа.^[4]
биостатистику
епидемиологију