Отворите главни мени

Борислав „Бора“ Станковић (Бихаћ, 9. јул 1925) је бивши југословенски кошаркаш и тренер, као и дугогодишњи генерални секретар Међународне кошаркашке организације, а након тога и њен почасни секретар. Један је од четворице „Очева југословенске кошарке“.

Борислав Станковић

Borislav Bora Stanković.jpg

Личне информације
Надимак Бора, Борис
Датум рођења (1925-07-09)9. јул 1925.(94 год.)
Место рођења Бихаћ,  Краљевина СХС
Позиција центар
Про каријера 1946—1953.
Млади клубови
Године: Клубови:
1941—1944
1945
БТК
Милиционар
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1946—1948
1948—1950
1950—1953
Црвена звезда
Железничар
Партизан
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1951—1953
1953—1958
1958—1963
1964—1965
1966—1969
Партизан (играч–тренер)
БСК Београд
ОКК Београд
ОКК Београд
Орансода Канту
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија (36 утакмица)
Награде

Садржај

БиографијаУреди

Станковић је рођен у Бихаћу, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У раној младости се преселио у Београд где је дипломирао ветерину на Београдском универзитету. Као инспектор је радио 11 година у општини Палилула.[1] Још док је био студент активно се укључио у кошарку, која је још увек била нов спорт у Југославији. Играчке дане провео је у београдским клубовима Железничар, Црвена звезда (две шампионске титуле) и Партизан до 1953. За националну селекцију је играо од 1950. до 1953. и одиграо 36 утакмица.

Након повлачења из активног играња кошарке, Станковић је постао тренер прво у Партизану а потом у ОКК Београду где је остао читаву деценију. Са ОКК Београдом је освојио 4 првенства Југославије. Затим је постао тренер италијанског клуба Орансода, са којим је освојио првенство Италије.

Од 1954. Станковић је био председник Такмичарске комисије Кошаркашког савеза Југославије, а потом од 1956. до 1966. генерални секретар. На месту генералног секретара Међународне кошаркашке федерације налазио се од 1976. до 2002. Станковић је од 1978. и члан Међународног олимпијског комитета. Одликован је немачким Заслужним крстом, француском Легијом части и Орденом за Југославију првог степена. У Кошаркашку кућу славних уведен је 1991 а у ФИБА кућу славних 2007. Био је саветник председника Србије Бориса Тадића за спорт.

ОсталоУреди

Од 1949. године је браку са Мирославом Стефановић. Кћерка Љиљана и унуке Александра и Ивана.

РеференцеУреди

  1. ^ „FIBA Hall of Fame's”. Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2008. Приступљено 25. 08. 2007. 

ЛитератураУреди

  • Станковић, Борислав (2016). Игра мог живота (из разговора са Александром Милетићем). Београд: Беоштампа: Кошаркашки савез Србије. ISBN 978-86-84815-49-3. 

Спољашње везеУреди