Борис Бакрач
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Борис Бакрач (Славонска Пожега, 25. март 1912 — Загреб, 29. новембар 1989), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.
| борис бакрач | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Борис Бакрач | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 25. март 1912. | |||||
| Место рођења | Славонска Пожега, Аустроугарска | |||||
| Датум смрти | 29. новембар 1989. (77 год.) | |||||
| Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија | |||||
| Професија | грађевински инжењер | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | априла 1942. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
| председник Југословенског олимпијског комитета | ||||||
| Период | 1952 – 1960. | |||||
| Претходник | Густав Влахов | |||||
| Наследник | Милијан Неоричић | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођен је 25. марта 1912. године у Славонској Пожеги. Гимназију је завршио у Загребу, где је године 1936. завршио и Технички факултет. Још за време студија био је припадник револуционарног омладинског покрета. После студија је радио као инжењер у приватним грађевинским предузећима.
У Народноослободилачки покрет ступио је 1941. године. Од 1941. до 1943. године, деловао је као илегални политички радник у Загребу. Априла 1942. године, постао је члан Комунистичке партије Југославије. У рату је обављао разне дужности:
- члан Месног комитета КПХ за Загреб до септембра 1943. године
- партијски радник на ослобођеној територији
- опуномоћеник Главног штаба НОВ Хрватске за размену заробљеника с Немцима од 1944. до 1945. године
После рата, вршио је више одговорних државних и политичких функција:
- помоћник министра грађевина Владе Хрватске од 1945. до 1947. године
- министар грађевина Владе Хрватске од 1947. до 1951. године
- директор Инжењерско-пројектантног завода у Загребу од 1952. до 1958. године
- председник Југословенског олимпијског комитета од 1952. до 1960. године
- члан Извршнопг већа Сабора СР Хрватске од 1958. до 1963. године
- посланик у Сабору СР Хрватске
- народни посланик Већа произвођача Скупштине Југославије за срез Загреб
- члан Среског комитета СК у Загребу
- директор Пројектантског завода у Загребу
- председник Савеза спортова Хрватске
- председник Савета за комуналне послове Градског Народног одбора у Загребу
- председник Републичког већа Сабора
- потпредседник Извршног већа Сабора
- председник Савезне грађевинске коморе
- представник Југославије у Међународном олимпијском комитету од 1960. до 1987.
- председник Савеза Свеучилишта у Загребу
- председник Фудбалског савеза Хрватске од 1952 до 1962.
За члана Централног комитета СКХ први пут је биран на Трећем конгресу, а затим поново биран на Четвртом, Петом и Шестом конгресу СКХ. Био је и члан Извршног комитета ЦК СКХ, члан Председништва СР Хрватске и члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Хрватске.
Умро је 29. новембра 1989. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народа са златном звездом, Ордена за храброст, Ордена братства и јединства са сребрним венцем и више осталих југословенских одликовања.
Литература уреди
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.
- Олимпијски вековник, 100 година Олимпијског комитета Србије Београд 2100. том 2, стр. 979.
- Борис Бакрач: Био сам први партизан у Загребу - три дана прије ослобођења (1973),
