Борис Тадић
Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије. Био је председник и почасни председник Демократске странке и садашњи је председник Социјалдемократске странке.
Борис Тадић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Борис Тадић на састанку са Јадранком Косор 2010. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије на председничким изборима 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.
Био је члан Демократске странке од њеног оснивања 1990, и њен председник од 2004. Након пораза у председничким изборима 2012. и лошег рејтинга странке, новембра 2012 се повлачи са места председника ДС-а у корист Драгана Ђиласа, и постаје почасни председник странке. Након сукоба са новим руководством је напустио ДС у јануару 2014, и пошто није имао времена да скупи потписе и регииструје нову странку,[5] направио је договор са странком Зелени Србије Ивана Карића, "позајмљује" његову странку и назива је "Нова Демократска странка - Зелени",[6][7]. Са њом је изашао на ванредне парламентарне изборе 2014. у коалицији са ЗЗС, ЛСВ и мањим странкама.[8] Коалиција је освојила 18 посланичких места, од којих је СДС припало 10 по коалиционом договору.[9] Након уласка у парламент, странка мења име у Социјалдемократска странка и тако се региструје, док је Зеленима остало једно посланичко место за њиховог председника и поновна самосталност, након што је 10 посланика прешло у новорегистровану СДС.[10][11]
Тадић се снажно залаже за блиске везе са Европском унијом и за приступање Србије Европској унији.[12] Током његовог председништва је ЕУ укинула визе за држављане Србије који путују у Шенгенску зону, влада је ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) Европској унији, добила је статус кандидата за чланство у Европској унији приликом њеног проширења, и завршила је обавезе према Хашком трибуналу.[13] Постао је први српски шеф државе или владе који је посетио Меморијални центар Сребреница — Поточари и покренуо је иницијативу у српском парламенту за усвајање резолуције која осуђује злочин у Сребреници.[14] Период његовог другог председничког мандата су обележили пад коалиционе владе са ДСС-ом након једностраног проглашења независности Косова 2008. и неслагања са ССП-ом и политиком око Косова, Светска економска криза 2007/08 која је довела до мале стопе економског раста, формирање коалиционе владе са СПС-ом, гасни аранжман са Русијом, долазак FIAT-а у Крагујевац, испоручење Радована Караџића и Горана Хаџића Хашком суду, убиство Бриса Татона, заплена велике количине дроге у Аргентини.[15][16][17][18]
По политичким ставовима се сматра за прозападног политичара,[19][20][21] који је такође заговарао добре односе са Русијом, САД-ом, Европском унијом и Народном републиком Кином. Тадић је ту политику добрих односа и сарадње са те четири светске силе назвао "Политика четири стуба".[22]
Детињство и младостУреди
Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, неуропсихијатра. Деда са мајчине стране, као и око шест рођака су страдали у Другом светском рату од стране Усташа.[23]
Тадићи су потомци из српског племена око Пиве, из Старе Херцеговине. Породична слава им је Свети Јован Крститељ.[24] Родитељи су му се често селили из града у град, а у Сарајево су, пар дана пре Борисовог рођења, дошли из Париза, где су завршавали докторске студије. Када је имао 3 године, са породицом се сели у Београд, где је његов отац добио посао у новинама Ослобођење.[25][26]
Основну школу "Пера Поповић-Ага" је завршио на Дорћолу, па је након тога завршио Прву београдску гимназију.[27][28] Дипломирао је социјалну психологију, конкретно клиничку психологију на Универзитету у Београду на тему "Сексуалност и политика".[28] Био је професор психологије у I београдској гимназији[27] и разредни старешина бившег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.
Као тинејџер је играо ватерполо за ВК Партизан, али је морао да одустане због упале бубрега. Волео је кошарку и возио бицикл, док се у тенису и скијању није снашао.[29] Војни рок је скужио у Чапљини и Сарајеву 1984/85.[28]
Ухапшен је током студија у јулу 1982. године због протеста везаног за хапшење групе студената који су протествовали због ванредне војне ситуације у Пољској, и подршке покрету Солидарност. Провео је месец дана у затвору у Падинској Скели.[30][31]
Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.[32]
Политичка каријераУреди
Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.
Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 — март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”.[тражи се извор] Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.
На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.
Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53 % гласова, испред Томислава Николића.[33] На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.
На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 2.304.000, или 50,31 % гласова по други пут је победио Томислава Николића.[34] По Уставу Србије из 2006. године тада је добио петогодишњи мандат председника Србије.
На изборима одржаним 6. и 20. маја 2012. у другом кругу 20. маја добио је скоро 1.482.000 гласова, али је изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића, који је добио више од 1.552.000 гласова.[35]
После седнице Главног одбора ДС која је одржана 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.[36] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас.[37]
Дана 30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[38]
Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.[тражи се извор] У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.”[39]
Приватни животУреди
Говори енглески и француски језик. Разведен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. године када су се развели.[40] Веселинка је од 2002. године била искушеница и замонашила се у манастиру Пећка патријаршија 14. октобра 2007. године као монахиња Ирина.[41] Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има две ћерке. Од ње се развео 2019.[42][1]
Признања и наградеУреди
- Орден Републике Српске (2012)[43]
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 „Борис Тадић”. SDS. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ „Борис Тадић са супругом на гласању - 2014.”. Б92. Приступљено 28. 2. 2016.
- ^ Биографија са сајта
- ^ У уводном делу
- ^ D. - P. (21. 2. 2014). „Karić "šef" Tadiću”. Večernje novosti. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ „Tadić predvodi građanski blok, Nova demokratska stranka na izborima | eIzbori[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 05. 02. 2014. Приступљено 25. 02. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Нова демократска странка и Зелени – изборно обједињавање снага - Зелени Србије”. zelenisrbije.org.
- ^ „LSV i stranke dogovorile blok” [LSV and Other Parties Agreed to Form a Block]. B92. 5. 2. 2014. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ „Objavljeni konačni rezultati izbora” [Official Results of the Election Published]. B92. 24. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ „Зелени Србије поново самостални” [Greens of Serbia Independent Again]. Greens of Serbia official web site. 14. 6. 2014. Приступљено 28. 7. 2014.
- ^ „Zeleni samostalno,NDS se registruje” [Greens Independent, NDS to Register]. B92. 15. 6. 2014. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ „Tadić: Niko da se ne meša u izbore” (на језику: српски). B92. Приступљено 9. 5. 2008.
- ^ Oko izbora 18 (PDF). CeSID. 2012. стр. 11—12.
- ^ Bojana Barlovac (12. 1. 2010). „Serbia Split on Srebrenica Declaration”. Balkan Insight.
- ^ Сто дана искушења, Новости, 7. децембар 2009.
- ^ „Радио Телевизија Србије: Ухапшен Горан Хаџић”. Приступљено 20. 07. 2011.
- ^ Uhapšen Goran Hadžić! Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Б92 (26. новембар 2009). „Zaplenjena droga u Argentini”. Б92. Портал Б92. Приступљено 19. јануар 2021.
- ^ „Pro-Western Tadic wins new term in Serbia runoff”. CNN. 3. 2. 2008. Приступљено 9. 5. 2008.
- ^ „Tadic Victory Could Topple Fragile Coalition in Serbia”. Der Spiegel. 4. 2. 2008. Приступљено 9. 5. 2008.
- ^ „Pro-Western Tadic wins Serbia's presidential election”. Canadian Broadcasting Corporation. 3. 2. 2008. Приступљено 9. 5. 2008.
- ^ „Četiri stuba srpske spoljne politike”. РТС. Радио телевизија Србије. 30. август 2009. Приступљено 19. јануар 2021.
- ^ Tadić, Boris. „Биографија: Због чега сам почео да се бавим политиком (Biography: Why I got into politics)” (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2008.
- ^ „Boris Tadić na poslu i na dan krsne slave!”. Vesti.rs. Приступљено 30. 5. 2011.
- ^ „Biography”. General Secretariat of the President of Serbia. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2009. Приступљено 16. 2. 2008.
- ^ Tadić, Boris. „Биографија: Živeli smo skromno” (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2008.
- ↑ 27,0 27,1 „Ko je ovaj čovek? Boris Tadić”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 30. 5. 2011.
- ↑ 28,0 28,1 28,2 Драгослав Грујић и документациони центар Време (28. септембар 2006). „Mandat, ovlašćenja i komentari”. Недељник Време. Недељник Време. Приступљено 15. јануар 2021. »Одељак "одрастање"«
- ^ „Boris Tadić”. Biografija.org. Biografija.org. Приступљено 15. јануар 2021.
- ^ Popov, Nebojša (август 2000). „Disidentska skrivalica”. yurope.com (на језику: српски). Republika. Приступљено 25. 12. 2018.
- ^ Tadić, Boris. Биографија: Ја сам данас председник Србије (на језику: српски). Democratic Party (Serbia). Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2008.
- ^ „Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke”. Vreme.com. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ Логос 2019, стр. Борис Тадић са скоро 1.682.000 гласова победио је Томислава Николића, који је добио 1.434.000 гласова.
- ^ Логос 2019, стр. 401 са напоменом 2125.
- ^ Логос 2019, стр. 402.
- ^ Tadić odustao od kandidature
- ^ Dragan Đilas novi predsednik DS
- ^ Boris Tadić izašao iz DS
- ^ = 0 „Tadić: Mir nema alternativu”[мртва веза].Predsednik.rsTanjug.
- ^ „Ko je Irina?”. JUGpress (на језику: српски). Savet Pančevačkih Seniora. 15. 10. 2007. Приступљено 26. 12. 2008.
- ^ Veselinka Zastavniković: Bilaj je militantna protivnica religije. Šokirala nas je kada je otišla u manastir – mJutarnji
- ^ Alo Info re Tatjana Tadić Архивирано 17 мај 2011 на сајту Wayback Machine
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
ЛитератураУреди
- Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Routledge. ISBN 978-1-134-58328-7.
- Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт
- Брачни сапутници наших политичара
- Изјаве Бориса Тадића
- Разговор Светислав Басара и Борис Тадић („Б92”, 1. јун 2011)
- Интервју петком: „Ја никад нећу нестати из политике” (Б92, 22. мај 2020)
Претходник: Зоран Ђинђић |
Председник Демократске странке 2004—2012. |
Наследник: Драган Ђилас |
Претходник: Милан Милутиновић |
Председник Републике Србије 2004—2012. |
Наследник: Томислав Николић |