Отворите главни мени

Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије, био је председник и почасни председник Демократске странке и садашњи председник Социјалдемократске странке.

Борис Тадић
Boris Tadic 2010 Cropped.jpg
Борис Тадић 2010.
Биографија
Датум рођења( 1958-01-15)15. јануар 1958.(61 год.)
Место рођењаСарајево
 ФНР Југославија
Држављанство Србија
РелигијаПравославни хришћанин
СупружникВеселинка Заставниковић
(1980—1996)
Татјана Тадић
(1997-)[1]
Деца2
Професијапсихолог
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Социјалдемократска странка
Раније:
Демократска странка (1990—2014)
ПотписBoris Tadic signature.gif
www.boristadic.rs
Списак председника Србије
11. јул 2004 — 5. април 2012.
Избори27. јун 2004
(Државна Заједница Србија и Црна Гора)
Реизбор(и)3. фебруар 2008.
Председник владеВојислав Коштуница (2004—2008)
Мирко Цветковић (2008—2012)
ПретходникМилан Милутиновић
Наташа Мићић (в. д)
Драган Маршићанин (в. д)
Војислав Михаиловић (в. д)
Предраг Марковић (в. д)
НаследникСлавица Ђукић Дејановић (в. д)
Томислав Николић
Савезни министар одбране Србије и Црне Горе
17. март 2003 — 16. април 2004.
ПретходникВелимир Радојевић
НаследникПрвослав Давинић
Министар телекомуникација Савезне Републике Југославије
4. новембар 2000 — 17. март 2003.

Flag of the President of Serbia.svg
Стандарта Председника Републике Србије

По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора, 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.

Садржај

Детињство и младостУреди

Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, неуропсихијатра. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је социјалну психологију на Универзитету у Београду. Био је професор психологије у I београдској гимназији и разредни старешина бившег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.

Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.[2]

Политичка каријераУреди

Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.

Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 — март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”.[тражи се извор] Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.

На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.

Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53 % гласова, испред Томислава Николића. На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.

На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 50,31 % гласова по други пут је победио Томислава Николића и освојио, по новом Уставу, петогодишњи мандат председника Србије.

На изборима одржаним 6. маја 2012. је у другом кругу 20. маја изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића.

После седнице Главног одбора ДС која је одржана 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.[3] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас.[4]

Дана 30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[5]

Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.[тражи се извор] У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.”[6]

Приватни животУреди

Говори енглески и француски језик. Ожењен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. године када су се развели. Веселинка је од 2002. године била искушеница и замонашила се у манастиру Пећка патријаршија 14. октобра 2007. године као монахиња Ирина.[тражи се извор] Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има две ћерке.

Признања и наградеУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Зоран Ђинђић
Председник Демократске странке
2004—2012.

Наследник:
Драган Ђилас
Претходник:
Милан Милутиновић
Председник Републике Србије
2004—2012.
Наследник:
Томислав Николић