Борис Тадић
Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије. Био је председник и почасни председник Демократске странке и садашњи је председник Социјалдемократске странке.
| Борис Тадић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Борис Тадић 2010. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
 Стандарта Председника Републике Србије | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора, 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.
Детињство и младостУреди
Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, неуропсихијатра. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је социјалну психологију на Универзитету у Београду. Био је професор психологије у I београдској гимназији и разредни старешина бившег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.
Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.[3]
Политичка каријераУреди
Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.
Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 — март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија”.[тражи се извор] Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.
На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.
Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53 % гласова, испред Томислава Николића.[4] На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.
На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 2.304.000, или 50,31 % гласова по други пут је победио Томислава Николића.[5] По Уставу Србије из 2006. године тада је добио петогодишњи мандат председника Србије.
На изборима одржаним 6. и 20. маја 2012. у другом кругу 20. маја добио је скоро 1.482.000 гласова, али је изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића, који је добио више од 1.552.000 гласова.[6]
После седнице Главног одбора ДС која је одржана 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.[7] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас.[8]
Дана 30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.[9]
Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.[тражи се извор] У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.”[10]
Приватни животУреди
Говори енглески и француски језик. Ожењен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. године када су се развели. Веселинка је од 2002. године била искушеница и замонашила се у манастиру Пећка патријаршија 14. октобра 2007. године као монахиња Ирина.[тражи се извор] Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има две ћерке.
Признања и наградеУреди
- Орден Републике Српске (2012)[11]
РеференцеУреди
- ^ „Борис Тадић”. SDS. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ „Борис Тадић са супругом на гласању - 2014.”. Б92. Приступљено 28. 2. 2016.
- ^ „Portret savremenika – Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke”. Vreme.com. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ Логос 2019, стр. Борис Тадић са скоро 1.682.000 гласова победио је Томислава Николића, који је добио 1.434.000 гласова.
- ^ Логос 2019, стр. 401 са напоменом 2125.
- ^ Логос 2019, стр. 402.
- ^ Tadić odustao od kandidature
- ^ Dragan Đilas novi predsednik DS
- ^ Boris Tadić izašao iz DS
- ^ = 0 „Tadić: Mir nema alternativu”[мртва веза].Predsednik.rsTanjug.
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
ЛитератураУреди
- Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Routledge. ISBN 978-1-134-58328-7.
- Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт
- Брачни сапутници наших политичара
- Изјаве Бориса Тадића
- Разговор Светислав Басара и Борис Тадић („Б92”, 1. јун 2011)
| Претходник: Зоран Ђинђић |
Председник Демократске странке 2004—2012. |
Наследник: Драган Ђилас |
| Претходник: Милан Милутиновић |
Председник Републике Србије 2004—2012. |
Наследник: Томислав Николић |