Борна (кнез)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Борна је био српски кнез Гудушчана и Тимочана (лат.Ladasclavus) вазал Франачке, поменут у Аналима франачких краљева (лат. Annales regni Francorum) у 9. веку, а од 818. до 821.године кнез Далмације и Лабурније. Носио је титуле кнеза Гудушчана 818. године, кнеза Далмације 819. године и кнеза Далмације и Либурније 821. године. Историографија га помиње и као владара Приморске Хрватске, иако га савремени извори тако не ословљавају. Његова владавина је вероватно сезала од 810. до 821. године.
| Борна | |
|---|---|
.JPG) Споменик кнезу Борни у Оточцу, рад Бронде Биондића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. век |
| Датум смрти | 821. |
| кнез Приморске Хрватске | |
| Период | око 810. – 821. |
| Претходник | Вишеслав |
| Наследник | Владислав |
Први пут се помиње у ,,лат. Gesta Francorum“ илити ,,Франачким аналима“, средњовековном извору из 9. века писца Ајнхарда. Године 818., бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика II жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били “лат. legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).
Борна, Тимочанин, био је заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су српско племе тада настањено у долини реке Пек. Име су добили по античком граду Guduscum, данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра [1].
Извори уреди
Историјска сведочанства о Борни потичу из франачких извора. Реч је о Vita Hludowici imperatoris, Annales regni Francorum, Annales Sithienses и још неколико њихових варијација.[2] Vita Hludowici imperatoris називају га под записом за 818. годину dux Guduscanorum et Timocianorum, да би под 819. био наведен као dux Dalmatiae.[3] Под 821. годином стоји да је био dux Dalmatiae atque Liburniae.[4]
Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика II жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били "посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли."
Борна је био заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су јужнословенско племе тада настањено у долини Пека. Име су добили по античком граду Гудускум (лат. Guduscum), данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра. Дакле, племе Гудушчанаца географски се налазило између Браничеваца и Тимочана.
Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак Људевита Посавског. Убрзо постаје господар у кнежевини Далмацији и Либурнији. Године 818, пре избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана (лат. dux Guduscanorum et Timocianorum). Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ “лат. dux Dalmatiæ”. У трећој години устанка, 821.године Борна постаје “лат. dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, дакле кнез целе далматинско-либурнске области. Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.
Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав.
Ратови против Људевита уреди
Кад је цара Карла Великог 814. наследио Луј I Побожни, у Панонској кнежевини владао је кнез Људевит Посавски. Како Луј није имао јаку власт над својим племством, фурлански маркгроф Кадолах, проваљивао је и пустошио на подручју панонских Словена. Након неуспешне жалбе Лују 818. године, а на подстицај Византије, Људевит је подигао устанак против франачке власти. Иако су му се придружили Словенци и Тимочани, Борна то није учинио, зато што му је била потребна франачка заштита у односу на Византију. У сукобу с Људевитом на Купи 819, Гачани су напустили Борну, променили страну и придружили се Људевиту. Борна је извукао живу главу само захваљујући својој личној стражи. Побуну Гачана против Борне водио је Људевитов таст Драгомуж. Но, на повратку из битке, Борна је поново успео да покори Гачане и да учврсти власт. Године 820. Борна је прво послао изасланство, а онда и лично отишао франачком цару како би се договорили о будућим корацима против Људевита. Сукоби су се наставили све до 822. када је Људевит био присиљен на бег. У јеку тих борби 821. Борна је убијен.
Контроверзе уреди
Иако се у примарним историјским изворима нигде не помиње као хрватски кнез, хрватски историчар Томислав Раукар га сматра првим хрватским кнезом чије је име записано у историјским изворима.[5] Неки историчари такође сматрају да је Борна иста особа као кнез Порга ког помиње Константин VII Порфирогенит у свом делу De administrando imperio.[6]
Референце уреди
- ^ http://www.rasen.rs/2018/05/zaboravljeni-srpski-knez-borna/ Заборављени& српски кнез& Борна
- ^ Стјепан Антољак. pp. 19–20.
- ^ Фрањо Рачки. pp. 320–322.
- ^ Фрањо Рачки. pp. 325.
- ^ Томислав Раукар. pp. 26.
- ^ Нада Клаић pp. 195.
Литература уреди
- Фрањо Рачки, Documenta historiae Chroaticae periodum antiquam illustrantia, Загреб 1877.
- Нада Клаић. Повијест Хрвата у средњем вијеку, Глобус. . Загреб. 1990. ISBN 978-86-343-0472-5.
- Стјепан Антољак, Извори за хисторију народа Југославије, Задар 1978.
- Томислав Раукар, Хрватско средњовјековље, Загреб 1997.
- Трпимир Мацан. Повијест хрватског народа, Школска књига. . Загреб. 1999. ISBN 978-953-0-61362-1.
