Боршоднадашд
Боршоднадашд (мађ. Borsodnádasd) је историјски град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén). Удаљен је 80 километара од Мишколца, главног града регије и 10 km (6 mi) од града Озда.
| Боршоднадашд мађ. Borsodnádasd | |
|---|---|
 Градска кућа | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна Мађарска регија |
| Жупанија | Боршод-Абауј-Земплен |
| Срез | Озд |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 3.079[1] |
| — густина | 110 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 07′ 24″ С; 20° 14′ 34″ И / 48.12331° С; 20.24289° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 28,07 km2 |
  Боршоднадашд Боршоднадашд на карти Мађарске | |
| Поштански број | 3672 |
| Позивни број | (+36) 48 |
| Веб-сајт | |
| http://www.borsodnadasd.hu/ | |
Историја уреди
Оснивање насеља може се датирати у период после татарске инвазије. Не постоји сертификат или други документ о његовом оснивању. Први документовани помен је из 1327. године под именом Надашд. Име је добила по трсци у околини. Следећа повеља потиче из 1347. године. Место је имало жупу већ 1332. године. У средњем веку био је у власништву, између осталих, породице Надашди. Турци су село више пута палили а она је била вазална територија, а становништво се знатно смањило. Поново је почео да се насељава од 1700-их.
ИПостајањем индустријског насеља је почело отварањем рудника угља, након чега је почела са радом фабрика лима. Између Боршоднадашда и Банревеа изграђена је једна од две прве мађарске ускотрачне железничке пруге на парни погон, индустријска пруга Банреве–Ожд–Надашд ширине 1.000 милиметара, која је предата 3. марта до 18. марта. новембра 1872).[2] Захваљујући индустријализацији, у 19. веку је почела и урбанизација. Од 1903. године насеље се звало Боршоднадашд.
Село је такође било погођено последицама кризе тешке индустрије која је после промене режима погодила Боршодски крај. Фабрика плоча, основана 1864. године, затворена је 1991. године. Од тада је неколико мањих компанија остало као послодавци.[3] Насеље је добило назив града од 2001. године.
Демографија уреди
Године 2001. 93% становништва у насељу су били Мађари, а 7% су били Роми.[4]
Током пописа из 2011. године, 85,3% становника се изјаснило као Мађари, 10,7% као Роми, а 0,4% као Немци (14,6% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 51,5%, реформисани 2,7%, гркокатолици 0,3%, лутерани 0,8%, неконфесионални 15,3% (27,5% се није изјаснило).[5]
Референце уреди
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2018. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Bodányi Ödön: A keskenyvágányú vasútak nemzetgazdasági jelentősége. A mezőhegyesi gazdasági iparvasútnak, a Neufeldt Károly-féle gurahonci erdei vasútnak és a doboj-tuzlai helyi-érdekű vasútnak, mint három gyakorlati példának ismertetése. Különlenyomat a Magyar Mérnök- és Építész-Egylet Közlönyének XXVI. kötetéből. Pester Lloyd-Társulat, Budapest, 1893.
- ^ Kovács Pêter - A halott gyár árnyékában (Magyar Narancs, 2005.05.02.)
- ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
- ^ Borsodnádasd Helységnévtár
Литература уреди
- Ózd és térsége (Budapest, (2003) ISBN 963-9479-04-7)
- Az ózdi kistérség (Ózd, (2007) ISBN 978-963-06-2950-8)
- Nagy Károly: Ózd város és környéke (Ózd, (1999) ISBN 963-03-7729-2)
- Fényes Elek: Magyarország geographiai szótára 1-4. (Pest, 1851)
- Felelős kiadó: Vajda Béla: Világatlasz országlexikonnal. TOPOGRÁF Térképészeti Kft. 3.javított kiadás. Nyíregyháza: NYÍR-KARTA Bt. (2005) ISBN 978-963-9618-01-5 26. oldal C2
