Босански интегрализам

Босански интегрализам, односно интегрално босанство је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици босанског национализма, који су оличени у тежњама ка стварању обједињене (интегралне) босанске нације. Основне идеолошке поставке босанског интегрализма огледају се у залагању за укидањем постојећих етничких и религијских подела у Босни и Херцеговини, путем одрицања од свих облика етнорелигијског традиционализма. У том смислу, поборници босанског интегрализма критикују и одбацују све традиционалне етнорелигијске идентитете (српско-православни, хрватско-католички и бошњачко-исламски), залажући се за изградњу интегралног (обједињеног) босанског идентитета, без етничких и религијских подела.[1][2][3]

Аустроугарски политичар Бењамин Калај (1839−1903), први заговорник босанског интегрализма

Концепт босанског интегрализма треба разликовати од концепта бошњачког интегрализма, којим се заговара стварање интегралне бошњачке нације.[3]

ИсторијаУреди

У историјском контексту, заговорници босанског интегрализма се враћају на првобитне замисли аустроугарског државника Бењамина Калаја (1839-1903), који је недуго након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878) формулисао концепт обједињене (интегралне) босанске нације. Тај политички пројекат се убрзо показао као неостварив, услед отпора босанских Срба и босанских Хрвата, те је накнадно редефинисан и фокусиран првенствено на муслиманско становништво, у циљу стварања посебне бошњачке нације.[4][5][6][7]

ПолитикаУреди

Првобитне замисли Бењамина Калаја поново су оживеле крајем 20. века, након сецесије Босне и Херцеговине од Југославије (1992), када је под окриљем босанског национализма дошло до обнове интегралистичких концепција. За разлику од неких умерених присталица босанског национализма, који сматрају да је национално јединство у Босни и Херцеговини могуће остварити на плуралитичким основама, без негирања традиционалних етничких и религијских посебности, поборници босанског интегрализма иду корак даље и сматрају да босанско национално јединство није могуће остварити без радикалног раскида са традиционалном поделом на три етнорелигијске заједнице. У том смислу, заговорници босанског интегрализма оспоравају етничку посебност не само босанских Срба и босанских Хрвата, већ и самих етничких Бошњака, сматрајући да је савремено етничко бошњаштво, у облику у којем је дефинисано на Првом бошњачком сабору (1993), превише уско и самим тим неподобно за остваривање кључнних циљева свебосанске интегралистичке политике.[8][9][10][11][12]

У новије време, међу присталицама босанског интегрализма препознају се две посебне струје, од којих се прва залаже за примену етничког концепта, у циљу изградње обједињене (интегралне) босанске етничке нације, док се друга залаже за промовисање босанског панетничког идентитета, у циљу изградње босанске панетничке нације, са грађанским предзнаком.

Заговорници босанског интегрализма су критички настројени према садашњем уставном уређењу Босне и Херцеговине, које је засновано на Дејтонском мировном споразуму (1995). У политичком животу, присталице босанског интегрализма се залажу за унитаристички концепт, којим се заговара укидање ентитета и преуређење Босне и Херцеговине у унитарну државу.[13]

Поједини заговорници босанског интегрализма се залажу за радикалну уставну реформу, којом би обједињени (интегрални) босански идентитет био озваничен као основна (примарна) уставна и идентитетска категорија, док би конститутивни статус Бошњака, Срба и Хрвата био укинут и сведен на ниво "секундарних" идентитетских категорија.[14]

Интегралистичко босанство, којим се негира етничка посебност српског и хрватског народа у Босни и Херцеговини, такође се означава и као милитантно босанство.[15] Најекстремнији заговорници босанског интегрализма окупљени су око неофашистичке организације која носи назив Босански покрет националног поноса.[16] Насупрот њима, умереније присталице босанског интегрализма окупљају се око разних грађанских организација, као што је "Босански национални савез".[17]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди