Бошко Десница

српски правник, историчар и публициста.

Бошко Десница (Обровац, 4. јануар 1886 — Обровац, 1. април 1945) био је српски правник, историчар и публициста.

Бошко Десница
Датум рођења(1886-01-04)4. јануар 1886.
Мјесто рођењаОбровацАустроугарска
Датум смрти1. април 1945.(1945-04-01) (59 год.)
Мјесто смртиОбровацДФ Југославија
Народностсрпска

Биографија

уреди

Бошко Десница је рођен 4. јануара 1886. године у Обровцу[1] у Аустријском царству у имућној трговачкој породици. Родитељи су му били Владимир и Олга, дјевојачко Јанковић.[2]

Он је основно образовање завршио у родном мјесту. Класичну гимназију је завршио у Задру, гдје се настава спроводила на италијанском језику. У Беч на правне студије је отишао 1904,[2] а завршио их је 1912. године.[1]

Послије Првог свјетског рата италијанске власти га почетком јануара 1919. године интернирају на Сардинију, због залагања за стварање Југославије. Након повратка постаје адвокат у Обровцу.[3]

Темељно је истраживао бројна документа у архивима у Задру и Шибенику. Захваљујући његовом раду сачувани су бројне дјела епске поезије ускока.[4]

Кроз истраживачки и архивски рад је открио буну попа Петра Јагодића Куриџе, о коме је написао научни рад.[3]

Са Ником Новаковићем Лонгом је сарађивао од 1938. до 1939. са циљем политичког окупљавање Срба са подручја сјеверне Далмације под слоганом „Срби на окуп”. Са италијанским властима у Сплиту је сарађивао 1941. године, а водио је преговоре са Илијом Трифуновићем Бирчанином 1942. године о политичким питањима везаним за Србе у Далмацији. Послије капитулације Италије 1943. године, придружио се партизанском покрету.[1] Од 1944. до смрти налазио се на положају директора Државног архива у Задру.[5]

Имао је сина Стојана Десницу, адвоката.[6]

Преминуо је 1. априла 1945. године у Обровцу.[1]

Библиографија

уреди

Нека од дјела Бошка Десница су „Земунички догађај” (1929), „Опсада Шибеника 1647. год.” (1939).

Књиге
Одабрани радови
  • Desnica, Boško, Zagorska Dalmacija pod Mlecanima i Turcima, Nova Evropa, /Zagreb/, 1932, knj. XXV, br. 12;
  • Desnica, Boško, Jedan krajiški statut i nekoliko priloga za proucavanje "lige", Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 2/1935,
  • Desnica, Boško, Jedna nepoznata buna i jedan neznani mucenik, Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 2/1935;
  • Desnica, Boško, Nekoliko priloga istorijskom proucavanju narodne pjesme, Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 1/1934, 7-24;
  • Desnica, Boško, Nekolko podataka o peraštanskim hajducima i o harambaši Baju Pivljaninu, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 7/1927, sv. 1-2, 179-188;
  • Desnica, Boško, Odlomci iz istorije kotarskih uskoka: prilike i dogadaji u Dalmaciji na pocetku Kandijskog rata, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 50/1928-1929, Split, 1932;
  • Desnica, Boško, Stojan Jankovićć i uskočka Dalmacija: izabrani radovi (priredio Srđan Volarevic), Beograd 1991;
  • Desnica, Boško, Trag o jednom pravilniku na srpskom jeziku iz 1678. god., Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 17/1937, sv. I, 122-123;

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Desnica, Boško | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (на језику: хрватски). Приступљено 27. 12. 2017. 
  2. ^ а б Десница 1991, стр. 268. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFДесница1991 (help)
  3. ^ а б Десница 1991, стр. 269. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFДесница1991 (help)
  4. ^ Десница 1991, стр. 269-284. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFДесница1991 (help)
  5. ^ Десница 1991, стр. 281. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFДесница1991 (help)
  6. ^ Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 284. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди