Бошњачка република

Бошњачка република је консолидација територија насељених Бошњацима у бошњачку националну државу, предложена током рата у Босни и Херцеговини, када су прављени планови за подјелу Босне и Херцеговине. Била би успостављена као једна од три етничке државе у лабилној конференцији, или као независна „муслиманска држава” у области које контролисала бошњачка војска, као приједлог исламиста. Област насељена Бошњацима или коју контролише бошњачка војска (Република Босна и Херцеговина) постала би бошњачка држава, као што је Република Српска била држава Срба и Херцег-Босна Хрвата. Према пропалом српско-хрватском договору у Грацу 1992. године требало је да настане мала бошњачка тампон држава, пежоративно означена као „Алијин пашалук” на карти током разговора.^[1] Овен—Столтенбергов план (јул 1993) предвиђао је давање 30% територије Бошњацима, укључујући око 65% бошњачке популације (према попису из 1991). У фебруару 1994, Странка демократске акције је предложила стварање бошњачке држава у којој би Срби и Хрвати били националне мањине. Дејтонским мировним споразумом (новембар—децембар 1995) завшен је рат и настала је федерална република Босна и Херцеговина, састављена од два ентитета, бошњачког и хрватске Федерације Босне и Херцеговине и српске Република Српске. Стручњак за међународне односе Нилс ван Вилиген је навео сљедеће: „Док су се босански Хрвати и босански Срби могли идентификовати са Хрватском односно Србијом, непостојање бошњачке државе Бошњаке је чврсто оприједило за Босну као јединствени политичке ентитет”.^[2]

Пропагандни текстови из 1996. године, након рата, позивају на стварање бошњачке државе.^[3] Секуларни Бошњаци упозоравају да би подјела државе могла окренути Бошњаке ка исламском фундаментализму.^[4] Дошло је од приједлога за отцјепљење Републике Српске или за њено укидање.