Бојан Брновић (Подгорица, 10. фебруар 1979) је бивши црногорски фудбалер. Играо је на позицији нападача. Његов годину дана млађи брат Ненад је такође био фудбалер.[1]

Бојан Брновић
Бојан Брновић
Лични подаци
Пуно име Бојан Брновић
Датум рођења (1979-02-10)10. фебруар 1979.(45 год.)
Место рођења Подгорица, СФР Југославија
Висина 1,75 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Забјело
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Забјело 31 (13)
1998—1999 Младост Апатин 24 (9)
1999—2003 Зета 81 (27)
2003—2005 Партизан 12 (1)
2005 Обилић 13 (4)
2005—2007 Дебрецин 35 (15)
2007—2010 Ђер 69 (19)
2010 Диошђер 9 (1)
2011—2012 Челик Никшић 22 (6)
2013—2014 Ебес 30 (9)
2014 Бјаторбађи 14 (4)
Репрезентативна каријера**
2000—2001 СР Југославија до 21 5 (4)
2002 СР Југославија 2 (1)
* Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 27. јун 2015.

Клупска каријера

уреди

Каријеру је почео у подгоричком клубу Забјело, кратко време провео је у Младости из Апатина, а потом је од 1999. до 2003. играо за Зету. У дресу Зете је током сезоне 2002/03. постигао 20 голова у Првој лиги СР Југославије.[2]

У јулу 2003. је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном.[3] Дебитовао је за „црно-беле” на утакмици 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Ђургардена. Први гол је постигао на пријатељском мечу са Радом, а први званични погодак је дао на утакмици са Зетом.[4] Током боравка у Партизану, Брновић је углавном имао статус резервисте. Ипак, био је део тима који је изборио пласман у групну фазу Лиге шампиона. Као резервиста је улазио на терен на три утакмице Групе Ф, у којој су противници Партизану били Реал Мадрид, Порто и Олимпик Марсељ.[5]

Како није успео да се избори за већу минутажу у Партизану, Брновић је јануару 2005. прослеђен на позајмицу у београдски Обилић до краја сезоне.[6] Постигао је неколико важних голова, чиме је значајно помогао Обилићу да избори опстанак у Првој лиги.[7] Током лета 2005. године, Партизан је желео опет да пошаље Брновића на позајмицу у Обилић,[8] али је црногорски фудбалер то одбио.[9]

У јулу 2005. је прешао у тадашњег мађарског првака, Дебрецин.[10] У Мађарској је остао пет година, а поред Дебрецина је играо за Ђер и Диошђер.

У септембру 2011. се вратио у црногорски фудбал и потписао уговор са друголигашем Челиком из Никшића.[11] У екипи Челика је провео једну сезону, у којој је клуб освајањем првог места изборио повратак у Прву лигу. Поред тога, Челик је у овој сезони као друголигаш освојио и Куп Црне Горе.[12]

Након сезоне у Челику, Брновић се вратио у Мађарску и играо за тамошње друголигаше Ебес и Бјаторбађи.[13]

Репрезентација

уреди

За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо две пријатељске утакмице, обе током селекторског мандата Дејана Савићевића.[14] На свом дебитантском наступу, 17. априла 2002. против Литваније у Смедереву, Брновић је ушао на терен у 82. минуту уместо Матеје Кежмана а пет минута касније је постигао и гол за коначних 4:1.[15][16] За сениорски тим је наступио још једном, 8. маја 2002. у поразу 1:0 од Еквадора у Њу Џерзију.[17]

Трофеји

уреди

Дебрецин

уреди

Челик Никшић

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди