Отворите главни мени

Бојан Димитријевић (Београд, 1968) је историчар из Института за савремену историју.

Бојан Б. Димитријевић
Bojan B. Dimitrijevic-mc.rs.jpg
Датум рођења1968.
Место рођењаБеоград
  СФРЈ

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године, а магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао 1996. године на Средњеевропском универзитету у Будимпешти за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.[1] Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.[2] У периоду март 2003 — април 2004. године био је савјетник Министра одбране за рефору војске, а од 2006. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране. Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.[3]

Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је улогу имао Никола Калабић.

Димитријевића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам” којим рехабилитује квинслишке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету. Димитријевић се у неколико наврата јавно афирмативно изјаснио о улози Милана Недића у Другом светском рату, залажући се за његову рехабилитацију.

Објављене књигеУреди

Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941—1945 и биографија ђенерала Драгољуба Михаиловића као и преко шездесет радова из савремене војне историје овог простора. Из области историје југословенског ваздухопловства објавио је шест ауторских и коауторских публикација.
Најпознатије његове монографије су:

  • „Ђенерал Михаиловић, Биографије 1. део (до маја 1941. године)”, Београд 1996.
  • „Ваљевски равногорци, Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945”, Ваљево 1998.
  • „Од Стаљина до Атлантског пакта, (армија у спољној политици Титове Југославије 1945—1958)”, Београд 2005.[4]
  • „Југословенска армија 1945—1954 (нова идеологија, човек, оружје)”, Београд 2006.
  • „Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992”, Београд 2006.[5]
  • Голгота четника (Лијевче поље, Јасеновац, Зидани Mост)”, Београд, 2019.[6]
  • 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Бања Лука 2019.[7]
  • Командант: војнички пут генерала Ратка Младића, Београд, 2019.[8]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5. 
  2. ^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5. 
  3. ^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5. 
  4. ^ „САРАДНИЦИ”. Институт за савремену историју. Приступљено 22. 7. 2019. 
  5. ^ „Др Бојан Б. Димитријевић, научни саветник” (на језику: (на језику: српски)). 
  6. ^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. ISBN 978-86-89613-99-5. 
  7. ^ Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 
  8. ^ Матовић, Драгана (11. 2. 2018). „Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића”. Вечерње новости. Приступљено 22. 7. 2019. 

ЛитератураУреди