Брадина је насељено место у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. године, у насељу живи 72 становника.[1]

Брадина
Брадина
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаКоњиц
Становништво
 — 2013.Пад 72
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 41″ С; 18° 01′ 08″ И / 43.7447° С; 18.0189° И / 43.7447; 18.0189
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Брадина на карти Босне и Херцеговине
Брадина
Брадина
Брадина на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број036

Географија уреди

Историја уреди

Генерал Оскар Поћорек је изводио маневре код села 1914. Током Првог светског рата овде су држани и злостављани интернирци. Сељаци су 1938. подигли цркву у спомен на краља Александра и пале жртве.[2]

У Брадини је 25. и 26. маја 1992. извршен ратни злочин над Србима који су починили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране.[3][4] На дан 25. мај 1992. убијено је најмање 38 до сада идентификованих жртава српске националности, извршено је пет силовања, а више стотина становника је одведено у логор Челебићи.[3] Припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране су том приликом уништили и спалили Брадину и околна српска села.[3] У току 25, 26. и 27. маја 1992, колико је трајао злочин у Брадини, убијено је 54-оро Срба.[3] Страдало је још 22-оје Срба који су након злочина одведени у логор Челебићи, гдје су изгубили животе.[3] Пет лица се воде као нестала јер је њихова судбина и даље непозната.[3]

Поводом обележавања 20. годишњице од злочина, у Брадини је подигнут у близини цркве споменик „Брадинске жртве рата 1992—1995“ са именима страдалих.

Култура уреди

У Брадини се налази обновљени храм Српске православне цркве посвећен Вазнесењу Господњем. Цркву су спалили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране 25. маја 1992. године.[3]

Становништво уреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Брадина живела су 603 становника. Становници су преко 90% били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у насељу живи 72 становника у 24 домаћинства. Некадашње становништво се окупља само једном годишње на дан парастоса сваког 25. маја.

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 603 (90,68%) 620 (88,57%) 724 (87,65%)
Хрвати 32 (4,81%) 44 (6,29%) 64 (7,75%)
Муслимани 16 (2,41%) 14 (2,00%) 36 (4,36%)
Југословени 12 (1,80%) 22 (3,14%) 0
остали и непознато 2 (0,30%) 0 2 (0,24%)
Укупно 665 700 826 '

Кретање броја становника по пописима уреди

година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2013.
бр. становника 1.067 826 700 665 72

Презимена уреди

Најчешћа српска презимена из Брадине су: Куљанин, Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоревић, Матић, Копривица, Драганић, Живак и друга.[3][6]

Личности уреди

Референце уреди

  1. ^ „Прелиминарни резултати пописа 2013. стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 02. 11. 2015. 
  2. ^ "Политика", 8. дец. 1938
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Парастос српским жртвама у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2012. 
  4. ^ „Обиљежена 20. годишњица од злочина у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2012. 
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ „Брадина: Помен страдалим Србима”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2012. 

Спољашње везе уреди