Отворите главни мени

Брадина је насељено место у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у несељу живи 77 становника[1].

Брадина
Bradina09981.JPG
Брадина
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Херцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаКоњиц
Становништво
 — 2013.Пад 77
Географске карактеристике
Координате43°44′41″ СГШ; 18°01′08″ ИГД / 43.7447° СГШ; 18.0189° ИГД / 43.7447; 18.0189Координате: 43°44′41″ СГШ; 18°01′08″ ИГД / 43.7447° СГШ; 18.0189° ИГД / 43.7447; 18.0189
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Брадина на мапи Босне и Херцеговине
Брадина
Брадина
Остали подаци
Позивни број036

Садржај

ГеографијаУреди

ИсторијаУреди

У Брадини је 25. и 26. маја 1992. извршен ратни злочин над Србима који су починили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране.[2][3] На дан 25. мај 1992. убијено је најмање 38 до сада идентификованих жртава српске националности, извршено је пет силовања, а више стотина становника је одведено у логор Челебићи.[2] Припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране су том приликом уништили и спалили Брадину и околна српска села.[2] У току 25, 26. и 27. маја 1992, колико је трајао злочин у Брадини, убијено је 54-оро Срба.[2] Страдало је још 22-оје Срба који су након злочина одведени у логор Челебићи, гдје су изгубили животе.[2] Пет лица се воде као нестала јер је њихова судбина и даље непозната.[2]

Поводом обележавања 20. годишњице од злочина у Брадини подигнут у близини цркве споменик „Брадинске жртве рата 1992—1995“ са именимa страдалих.

КултураУреди

У Брадини се налази обновљени храм Српске православне цркве посвећен Вазнесењу Господњем. Цркву су спалили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране 25. маја 1992. године.[2]

СтановништвоУреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Брадина живела су 603 становника. Становници су преко 90% били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у несељу живи 77 становника у 24 домаћинства. Некадашње становништво се окупља само једном годишње на дан парастоса сваког 25. маја.

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 603 (90,67%) 620 (88,57%) 724 (87,65%)
Хрвати 32 (4,81%) 44 (6,28%) 64 (7,74%)
Муслимани 16 (2,40%) 14 (2,00%) 36 (4,35%)
Југословени 12 (1,80%) 22 (3,14%)
остали и непознато 2 (0,30%) 2 (0,24%)
Укупно 665 700 826 1.067

Кретање броја становника по пописимаУреди

година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2013.
бр. становника 1.067 826 700 665 77

ПрезименаУреди

Најчешћа српска презимена у Брадини су: Куљанин, Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоревић, Матић, Копривица, Драганић, Живак и друга.[2][5]

ЛичностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Прелиминарни резултати пописа 2013. стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 12. 2014. Приступљено 02. 11. 2015. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Парастос српским жртвама у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 5. 2011. Приступљено 25. 5. 2012. 
  3. ^ „Обиљежена 20. годишњица од злочина у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Приступљено 25. 5. 2012. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ „Брадина: Помен страдалим Србима”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Приступљено 25. 5. 2012. 

Спољашње везеУреди