Уколико сте тражили свештенике у хиндуизму, погледајте чланак Брамани.
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Браман (Француска).
(Ом) означава суштину Брамана, ултиматну стварност.
Улив капљице воде у воду, је честа аналогија за брамана и атман.

Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, материја, времена и простора и свега постојећег.[2][3][4] У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).[1] Принцип брахмана не треба поистовећивати са божанством Брахма у хиндуизму.

У главним школама хиндуистичке филозофије то је материјални, ефикасни, формални и коначни узрок свега што постоји.[3][5][6] То је свеприсутна, бескрајна, вечна истина и блаженство које се не мења, али је и узрок свих промена.[2][4][7] Браман као метафизички концепт који се односи на јединствено везивно јединство иза различитости у свему што постоји у универзуму.

Браман је ведска санскртска реч, а концептуализована је у хиндуизму, наводи Пол Дусен, као „стваралачки принцип који лежи реализован у целом свету“.[8] Браман је кључни концепт који се налази у Ведама, и о њему се опширно расправља у раним Упанишадама.[9] Веде концептуализују Брамана као космички принцип.[10] У Упанишадама је различито описано као Сат-цит-ананда (истина-свест-блаженство)[11][12] и као непроменљива, трајна, највиша стварност.[13][14][note 1][note 2]

О Браману се у хиндуистичким текстовима говори са концептом Атмана (санск. आत्मन्), (Ја),[9][17] личног,[note 3] безличног[note 4] или Пара Брамана,[note 5] или у различитим комбинацијама ових квалитета у зависности од филозофске школе.[18] У дуалистичким школама хиндуизма, као што је теистичка Двајта Веданта, Браман се у сваком бићу разликује од Атмана (Ја).[6][19][20] У недуалним школама као што је Адвајта Веданта, Брахман је идентичан Атману, свуда је унутар сваког живог бића, а духовно јединство је повезано у свом постојању.[7][21][22]

Атрибути брахманаУреди

Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, самопостојећи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом[23]. Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа.


Брахман се као крајња стварност не сме бркати с посебним бићима, јер је, будући свеобухватан, далеко више од било које ограничене манифестације. Стога, није чудо што се брахман понекад поистовећује с небићем.[25]

Спознаја браманаУреди

Ко схвати „пуноћу“ и непоколебљивост „брахмана“, уживаће пуно и непоколебљиво благостање (Ћхандогја-упанишад, III, 12, 9). „Патња је све што је различито од тог брахмана“ (ид. III, 5).

У хиндуизму се просветљенима сматрају они који увиђају да је браман идентичан с атманом (индивидуалним сопством).

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ "not sublatable",[14] the final element in a dialectical process which cannot be eliminated or annihilated (German: "aufheben").
  2. ^ It is also defined as:
  3. ^ Saguna Brahman, with qualities
  4. ^ Nirguna Brahman, without qualities
  5. ^ Supreme

ИзвориУреди

  1. ^ а б Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  2. ^ а б Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism. 1. The Rosen Publishing Group. стр. 122. ISBN 978-0823931798. 
  3. ^ а б P. T. Raju (2006), Idealistic Thought of India, Routledge, ISBN 978-1406732627, page 426 and Conclusion chapter part XII
  4. ^ а б Fowler 2002, стр. 49–55 (in Upanishads), 318–319 (in Vishistadvaita), 246–248 and 252–255 (in Advaita), 342–343 (in Dvaita), 175–176 (in Samkhya-Yoga).
  5. ^ Mariasusai Dhavamony (2002), Hindu-Christian Dialogue: Theological Soundings and Perspectives, Rodopi Press, ISBN 978-9042015104, pages 43–44
  6. ^ а б For dualism school of Hinduism, see: Francis X. Clooney (2010), Hindu God, Christian God: How Reason Helps Break Down the Boundaries between Religions, Oxford University Press, ISBN 978-0199738724, pages 51–58, 111–115;
    For monist school of Hinduism, see: B. Martinez-Bedard (2006), Types of Causes in Aristotle and Sankara, Thesis – Department of Religious Studies (Advisors: Kathryn McClymond and Sandra Dwyer), Georgia State University, pages 18–35
  7. ^ а б Brodd, Jeffrey (2009). World Religions: A Voyage of Discovery  (3rd изд.). Saint Mary's Press. стр. 43–47. ISBN 978-0884899976. 
  8. ^ Volume 1, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120814684, page 91
  9. ^ а б Stephen Philips (1998), Routledge Encyclopedia of Philosophy: Brahman to Derrida (Editor; Edward Craig), Routledge, ISBN 978-0415187077, pages 1–4
  10. ^ Goodman, Hananya (1994). Between Jerusalem and Benares: Comparative Studies in Judaism and Hinduism. State University of New York Press. стр. 121. ISBN 978-0791417164. 
  11. ^ Raju 1992, стр. 228.
  12. ^ Eliot Deutsch (1980), Advaita Vedanta : A Philosophical Reconstruction, University of Hawaii Press, ISBN 978-0824802714, Chapter 1
  13. ^ Fowler 2002, стр. 53–55.
  14. ^ а б Potter 2008, стр. 6–7.
  15. ^ Brodd, Jeffrey (2003). World Religions. Winona, Minnesota: Saint Mary's Press. ISBN 978-0-88489-725-5. 
  16. ^ John Bowker (ed.)(2012), The Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press.[1]
  17. ^ Fowler 2002, стр. 49–53.
  18. ^ Klaus K. Klostermaier (2007), A Survey of Hinduism, Third Edition, State University of New York Press, ISBN 978-0791470824, Chapter 12: Atman and Brahman – Self and All
  19. ^ Michael Myers (2000), Brahman: A Comparative Theology, Routledge, ISBN 978-0700712571, pages 124–127
  20. ^ Thomas Padiyath (2014), The Metaphysics of Becoming, De Gruyter, ISBN 978-3110342550, pages 155–157
  21. ^ Arvind Sharma (2007), Advaita Vedānta: An Introduction, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120820272, pages 19–40, 53–58, 79–86
  22. ^ John E. Welshons (2009), One Self, One Love, One Heart, New World Library, ISBN 978-1577315889, pages 17–18
  23. ^ Брахман, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
  24. ^ Панћадаши-Веданта у петнаест књига, pp. 63, 65.
  25. ^ Биће и небиће, Енциклопедија живих религија, Нолит. Београд: 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди