Бранетићки мајдани камена

Бранетићки мајдани камена налазе се у атарима села Горњи Бранетићи и Доњи Бранетићи у општини Горњи Милановац.

Мајдан у Горњим Бранетићима уреди

На Великом брду експлоатисан је ситнозрни пешчар, такозвани „тоциљњак”, чија боја варира у распону од сивобелог, преко зеленкастог, до жућкастог и плавкастог тона.^[1] Пешчар најфиније структуре употребљаван је за израду брусева и тоцила.^[2] Велику примену имао је и у изради надгробних споменика таковског и прањанског краја.^[1]

Мајдан у Доњим Бранетићима уреди

На потесу Врановица према Ручићима првобитно је вађен таман зрнасти „сигаш” од која су клесана најстарија надгробна обележја. Напуштен је у корист конгломерата крупног зрна. Овај камен је релативно лак за обраду, али пропадљив и подложан лишају и маховини.^[1]

Референце уреди

^ ^а ^б ^в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
^ Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Кон зервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.

Литература уреди

Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б ^в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.

[Конзервација_камена-2] Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Кон зервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.

[1]

[2]