Бранислав Матић

За другу употребу, погледајте страницу Бранислав Матић Бели.

Бранислав Матић (Лозница, 1965), српски књижевник, уредник, новинар, издавач.[1] Радови су му превођени на више европских језика.

Бранислав Матић
Бранислав Матић.jpg
Датум рођења1965.
Место рођењаЛозница
 СФР Југославија

Уредник је Националне ревије Србија[2] од 2006. године.

БиографијаУреди

Основну школу учио у Јадранској Лешници, гимназију у Лозници, књижевност и политичке науке у Београду.

Био је аутор у низу угледних српских часописа (Видици, Књижевност, Књижевна реч, Зенит, Свеске, Наше идеје, Лепа Србија, Логос...) и магазина (Дуга, Политикин свет, Интервју, Студент, НОН, Став, Младост, Погледи, Јефимија...). Током ратова у рушевинама Југославије био је, као новинар Дуге, на скоро свим фронтовима и одатле објавио низ прозних записа и репортажа.

Увршћен у прву антологију српског сатиричног афоризма (Историја афокалипсе, 1987). Основао и пет година уређивао Издавачки програм београдског Студентског културног центра (1994–1999), те Књижевни и научни програм у овој установи. Оснивач и први директор београдског Центра за историју идеја (1999). Оснивач, директор и главни уредник часописа Европа нација (2005–2006) и портала Нација (од 2006). Уредник Националне ревије „Србија“ од првог броја (2007), јединог магазина у историји српске штампе који излази у одвојеним издањима на три језика (српски, руски, енглески). Један од покретача и уредник Националне ревије „Српска“, на српском и енглеском језику (2013–2015). Уредник у београдској издавачкој кући „Принцип Прес“ (од 2006). Главни уредник „Хипербореје“ (од 2011).

Приредио, уредио и препоручио троцифрен број књига, из области књижевности, уметности, сакралне традиције, филозофије историје и културе, геополитике... Више важних домаћих и страних аутора је преко тих књига уведено у српску културу или целовитије позиционирано у њој (Бела Хамваш, Шејмас Хини, Џон Куци, Максимилијан Волошин, Томас Молнар, Мајкл Хауард, Александар Дугин, Зигфрид Кракауер, Владимир Набоков, Ен Бертлот, Френсис Јејтс...). Основао и уређивао библиотеке Тачке ослонца, Елементи, Трагови, Упознајте Србију (едиција од 40 свезака, 2009–2010).

Превођен на енглески, руски, немачки, италијански, шпански, француски, пољски и македонски језик.

Живи у Београду.

Библиографија (избор)Уреди

КњижевностУреди

  • Хиперборејски летопис, разабране песме (Београд 2015)
  • Острво, песме (Београд 2020)
  • Хамваш. Четврта милост, роман (у припреми)

Ауторске монографије и публикацијеУреди

  • Србија. Геопоетички албум (Београд 2011). Исте године и издања на енглеском (Serbia. Geo-poetical album), шпанском (Serbia. Álbum geopoético), француском (Serbie. Album géo-poétique), руском (Сербия. Геопоэтический альбом), немачком (Serbien. Geo-poetisches Album)
  • Србија под капом небеском (Београд 2017). Исте године и издања на енглеском (Serbia under the sun), руском (Сербия под кровом небесным), немачком (Serbien unter dem Himmelsgewölbe)
  • Београд, изнад Истока и Запада (у припреми)
  • Благо Косова и Метохије (Београд 2009)
  • Чувени странци о Србији (Београд 2009)
  • Велики српски визионари (Београд 2009, са Милованом Витезовићем)
  • Старе четврти српских градова (Београд 2009, са Владом Арсићем)
  • Патријарх Павле (1914–2009) (Београд 2009, са Мишом Вујовићем)
  • Мали српски мисленик (Београд 2010)

Приредио зборнике, монографије и специјална издањаУреди

  • Тајна Балкана. Геополитички кључ за судбину „верига света“ (Београд 1994; друго издање ове књиге, 1995, увршћено је у литературу на основним и постдипломским студијама Факултета политичких наука Београдског универзитета, на предметима Међународни односи, Спољна политика, Дипломатија и дипломатска историја)
  • Конспирологија. Теорије и праксе завере (Београд 1994)
  • Хришћанство и рат (електронско издање, СКЦ, Београд 1999)
  • Смисао монархије (електронско издање, алманах Топола, бр. 1, Београд 2003)
  • Србија. Друмовима, пругама, рекама (Београд 2007). Исте године и издања на енглеском (Touring Serbia – by roads, railways and rivers), италијанском (Viaggio in Serbia. Strade, ferrovie, vie fluviali), руском (Сербия. Дороги, полосы, реки), немачком (Serbien. Auf Straßen, Reisewegen, Flüssen)
  • Лепо лице Србије (мала фото-антологија, Београд 2009)
  • Водич кроз српску културну баштину (Београд 2010)
  • Водич кроз српску духовну баштину (Београд 2010)
  • Завичај царева. Римски владари рођени на простору данашње Србије (Београд 2013, по студији проф. др Александра Јовановића). Исте године издања на енглеском (Homeland of Emperors. Roman Rulers the Territory of Modern Serbia) и италијанском (La patria degli imperatori. Gli imperatori romani nati nell’odierna Serbia)
  • Светлосна упоришта Драгоша Калајића (електронско издање, Нација, Београд 2016)

Есеји, огледи, написиУреди

  • Живети на „веригама света“ (у: Тајна Балкана, Београд 1994)
  • Путовање у историју (Наше идеје, број 2, Београд 1994)
  • Историја другог пада. Фрагменти из животописа фаустовске Европе (Свеске, 50, Панчево 1999)
  • Драма повратка. Конзервативна револуција Христовог објављења (Свеске, 51–52, Панчево 2000)
  • Terza volta. Contributi alla storia della rivoluzione conservatrice serba / Трећи пут. Прилози за историју српске конзервативне револуције (Quaderni del Veltro, Парма 2001)
  • Филозофија „златне милијарде“ (Принцип, Београд 2003. Објављено и у Нацији, 11–14, Београд 2006, под насловом Гужва на станици Нојеве барке)
  • Сећање на рајски врт. Поетика и симбологија вртова (у: Београд, град тајни, Београд 2003)
  • The Hill for Pondering / Брег за размишљање (у: White Angel / Бели Анђео, туристичка монографија Србије, Београд 2005)
  • Последњи Хиперборејац (Европа нација, бр. 2, Београд 2005)
  • Тајна обнове и снага за „нови почетак“ (Темат „Српски духовни простор“, Зенит, бр. 1, Београд 2006)
  • Entretien avec Branislav Matic, интервју Пјеру Виалу (професор историје средњег века на Универзитету у Лиону и директор часописа), Terre & Peuple Magazine, www.terreetpeuple.com, Lozanne, Lyon, октобар 2006. Објављено и на српском: Чувари ватре у дугој ноћи Европе, Нација, 11–14, Београд 2006)
  • Повратак у тројичност (Темат „1912–2012: Изгубљени век“, Зенит, бр. 12, Београд 2012)
  • Споменик немогућем (у: Небојша Јеврић, Ратна трилогија, Подгорица 2013)
  • Летопис у камену (у: Драган Лакићевић, Сабор погинулих, Подгорица 2013)
  • Нема краја бајке (у: Небојша Јеврић, Осми патуљак, Београд 2018)
  • Велеиздаја на расклапање (Нација, www.e-nacija.com, Београд, 28. август 2017)
  • Патријархова вечера (Нација, www.e-nacija.com, Београд, 20. август 2018)
  • Епохална одговорност Русије (Нација, www.e-nacija.com, Београд, 22. март 2019)

Живот, романиУреди

Радио и телевизијаУреди

  • Како се Срби односе према времену у којем живе (Интервју „Народној телевизији“, Београд, 30. јануар 2018)
  • Велеиздаја на расклапање (Интервју „Народној телевизији“, Београд, 21. март 2019)
  • Мон Блан, интервју Драгошу Калајићу, ТВ „Палма“, Београд, 21. октобар 1998.
  • Питања и одговори, интервју, ТВ „Палма Плус“, Јагодина, 26. јануар 2006.
  • О свему помало са..., интервју, ТВ „Мост“, Нови Сад, 6. април 2006.
  • Питања и одговори, интервју, ТВ „Палма“, Београд, 28. април 2006.
  • Завршна реч, интервју, ТВ „Аполо“, Нови Сад, мај 2007.
  • О свему помало са..., интервју, ТВ „Мост“, Нови Сад, 24. мај 2007.
  • О свему помало са..., интервју, ТВ „Мост“, Нови Сад, 6. децембар 2007.
  • Завршна реч, интервју, ТВ „Аполо“, Нови Сад, 15. април 2008.
  • Питања и одговори, интервју, ТВ „Палма Плус“, Јагодина, 6. јун 2008.
  • За Дечји програм Радио Београда, емисију „Добро јутро, децо“, „Фолдер Србија“ (2014–2015), написао је венац прича: „Детињство аутомобилизма“, „Дунавски кавијар“, „Бања Ковиљача“, „Капела мира“, „Крајпуташи“, „Официрски дом“, „Римски градови у Србији“, „Салаши“, „Свети Сава“, „У славу обиља“, „Велико ратно острво“, „Запис“, „Звижд“, „Јадар“...

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди