Бранислав Протић

Бранислав Бранко Протић (Бачка Паланка, 27. децембар 1931Београд, 29. мај 1990) је био српски сликар и професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Бранислав Бранко Протић
Датум рођења(1931-12-27)27. децембар 1931.
Место рођењаБачка Паланка
Краљевина Југославија
Датум смрти29. мај 1990.(1990-05-29) (58 год.)
Место смртиБеоград
СФР Југославија

БиографијаУреди

Завршио је Академију ликовних уметности у Београду у класи проф. Зорана Петровића. Похађао је и специјални течај у класи проф. Недељка Гвозденовића 1961. године. Био је професор сликарсва на Факултету ликовних уметности у Београду. Био је председник Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) у Београду. Излаже од 1954. године. Од 1960. учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Бавио се падобранством. Приликом једног скока је погинуо.

СликарствоУреди

Историографија српског сликарства друге половине прошлог века утврдила је место Бранка Протића као првог заступника енформела узимајући у обзир чињеницу да је он већ 1958. године на београдској Академији позоришне уметности, а одмах потом и на Трибини младих у Новом Саду 1959. изложио слике једне потпуно нове поетике која се супротставила доминантном „социјалистичком естетизму“. Тиме је његова улога у нашем сликарству дефинитивно одређена. Феномен енформела у српском сликарству веома је интензивно дискутован. С једне стране је оспораван, али је и снажно подржаван од водећих ликовних критичара тог времена. У прилог томе су биле и бројне изложбе које су појединачно или групно приређиване уметницима енформел сликарства, награде које су им додељиване на значајним изложбама као и угледним местима у студијским публикација које су се бавиле српским савременим сликарством. Протић је био припадник друге, нове генерације енформел сликарства која је овом врстом сликарске праксе и започела јавну делатност. Најрадикалнији међу њима, али и међу уметницима старије генерације, Бранко Протић је био најрадикалнији по употреби несликарске материје, посебно у првом периоду када је у слику уносио материјале који су јој је давали изразито рељефну, пластичку структуру. Први циклуси које је Протић начинио крајем шесте деценије стоје на почетку оног низа слика које иницирају и припадају појави која се назива „српски енформел“.

Самосталне изложбеУреди

Литература (избор)Уреди

НаградеУреди

  • 1960 I награда на Бијеналу младих, Ријека
  • 1964. Награда КПЗ Београда на изложби УЛУС-а, Београд
  • 1964. Награда Галерије Матице српске на III Тријеналу југословенске ликовне уметности, Београд
  • 1965 I награда Колоније Сићево
  • 1967 I награда Колоније Ечка
  • 1968. Награда Галерије „Фонтана“ на IX Октобарском салону, Београд
  • 1985. Награда Октобарског салона, Београд

ИзвориУреди

  • Документација Музеја савремеме уметности, Београд
  • Архива Факултета ликовних уметности, Београд

Види јошУреди