Бранкица Станковић
Бранкица Станковић (Београд, 14. октобар 1975) српска је истраживачка новинарка. Позната је по извештавању о темама које се тичу криминала и политичке корупције у Србији. Већинска је власница медијске куће Инсајдер.
| Бранкица Станковић | |
|---|---|
.jpg) Станковић (2010) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. октобар 1975. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Занимање | новинарка |
| Новинарски рад | |
| Активни период | 1996—данас |
| Медијска кућа | Инсајдер |
Њени извештаји су довели до много контроверзи, док је такође добијала неколико претњи смрћу. Из тог разлога је од децембра 2009. године стављена под 24-часовну полицијску заштиту.[1]
Биографија
уредиРођена је 14. октобра 1975. у Београду.[2] По завршетку средње школе уписала је приватну школу глуме, коју је напустила после две године.[2] Каријеру новинара у радио-телевизијској кући Студио Б започела је 1996. године, где је провела годину дана.[2] Године 1997. прелази на Радио Б92, где је радила дужи број година.[2]
Током 1990-их, Б92 је био истакнута медијска кућа за емитовање вести, која се супротстављала режиму тадашњег председника Слободана Милошевића.[3] У раној каријери била је уредница информативног програма на Радију Б92 и сценариста недељних емисија Јутопија и Апатрија.[2] Такође је радила као страни дописник за шведски Sveriges Radio и немачки Westdeutscher Rundfunk.[2]
Телевизија Б92 је 2004. покренула програм Инсајдер, са Станковићевом као главном уредницом. Реч је о истраживачком ТВ програму чији је циљ да разоткрије политичку корупцију и политички криминал у Србији. Од 2004. емитовано је деветнаест сезона Инсајдера, по две сваке године, при чему је свака сезона имала између две и девет епизода, укупно 82 епизоде (од октобра 2013).[4]
Након што је 2009. извештавала о криминалним досјеима многих вођа навијачких клубова и њиховим везама са мафијом и политичарима, добила је вишеструке претње смрћу од хулигана.[5][6] Најзлогласнији инцидент догодио се 16. децембра 2009. током фудбалске утакмице УЕФА Лиге Европе између ФК Партизан и ФК Шахтјор Доњецк када је група хулигана који подржавају ФК Партизан ножевима избола лутку на надувавање која је представљала Станковићеву. Током инцидента, хулигани су узвикивали: „Отровна си змија, завршићеш к’о Ћурувија, курво Бранкице”, мислећи на смрт Славка Ћурувије, још једног истакнутог истраживачког новинара који је убијен 1999.[7] Апелациони суд у Београду осудио је тројицу хулигана на условне казне од 212 месеци од 10 октобра због претњи упућених Станковићевој.[8] Милош Радосављевић „Кими”, вођа навијачке групе Алкатраз, 2010. је посебно осуђен на 16 месеци затвора.[9][10]
Године 2013. издала је аутобиографску књигу Инсајдер: Моја прича, коју је објавио Самиздат Б92.[11]
Дела
уреди- Инсајдер: Моја прича (Самиздат Б92, 2013)
Награде
уредиДобитница је више престижних новинарских награда:
- 2005. добила је награду „Душан Богавац”, коју за етику и храброст додељује НУНС.
- 2006. добија награду „Југ Гризељ” за највиша достигнућа у истраживачком новинарству.
- 2008. за целокупан рад на емисији Инсајдер додељена јој је међународна награда СЕЕМО коју додељује 14 уредника медија из југоисточне Европе
- 2009. по други пут добитница награде „Југ Гризељ“ за највиша достигнућа у истраживачком новинарству
- 2010. добитница награде Светионик коју додељује АНЕМ
- 2010. ОЕБС, који чини 56 земаља-чланица, прогласио је за Личност године у Србији.
- 2011. добитница је Награде Града Београда.
- 2011. НУНС и амбасада САД-а додели су новинарима емисије Инсајдер награду за рад на серијалу о Колубари „Превара века” за изузетност у истраживачком новинарству.
- 2013. Награда „Освајање слободе”
- 2014. у Њујорку и Лос Анђелесу додељена јој је награда за храброст, која је у САД познатија као новинарски Оскар.
- 2018. у Бејруту јој је додељена светска награда за посвећеност новинарству Фондације Меј Шидијак.
Референце
уреди- ^ „EKSKLUZIVNO Brankica Stanković govorila je dok je Srbija šutjela... I zato je već 1416 dana pod policijskom zaštitom ("Exclusive: Brankica Srankovic Spoke While Serbia Was Quiet... and That Is Why She's Been Under Police Protection for 1416 Days")”. jutarnji.hr (на језику: Croatian). Jutarnji list. 20. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ а б в г д ђ Brankica Stanković Архивирано 2018-05-11 на сајту Wayback Machine profile on B92 official site
- ^ Mitchell, Laurence (2013). Serbia 4, Bradt Travel Guide Series. Chalfont St Peter, England: Bradt Travel Guides. стр. 90. ISBN 9781841624631. Приступљено 8. 10. 2013.
- ^ Insajder archives Архивирано 2019-07-08 на сајту Wayback Machine on B92 official site. Retrieved 8 October 2013.
- ^ „Pretnje smrću Brankici Stanković (Death Threats to Brankica Stanković)”. e-novine.com. 17. 12. 2009. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ „Navijači "Alkatraza" prete smrću ("Alcatraz" Fans Make Death Treats)”. b92.net. B92. 17. 12. 2009. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ Munjin, Bojan (31. 12. 2009). „Brankica Stanković, novinarka ("Brankica Stanković, journalist")”. novossti.com. Samostalni srpski tjednik/nedeljnik Novosti. Приступљено 8. 10. 2013.
- ^ „Условне казне за претње Бранкици Станковић (Suspended Sentences for Threats to Brankica Stanković)”. rts.rs. Radio Television of Serbia. 8. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ „Prva presuda zbog pretnji Brankici (First Sentence for Treats to Brankica)”. b92.net. 4. 8. 2010. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ „HRABRO LICE SRPSKOG NOVINARSTVA: 16 mjeseci zatvora za prijetnje Brankici Stanković (THE BRAVE HEART OF SERBIAN JOURNALISM: 16 Months in Prison for Threats to Brankica Stanković)”. slobodna-bosna.ba (на језику: Bosnian). 13. 6. 2012. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ „Brankica Stanković: "Insajder, moja priča"”. b92.net. 3. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013.
