Бранко Брновић

Бранко Брновић (Подгорица, 8. август 1967) је бивши црногорски и југословенски фудбалер и репрезентативац Југославије. Након завршетка играчке каријере ради као фудбалски тренер.

Бранко Брновић
Iran vs. Montenegro 2014-05-26 (130).jpg
Брновић 2014. као селектор Црне Горе
Лични подаци
Пуно име Бранко Брновић
Датум рођења (1967-08-08)8. август 1967.(53 год.)
Место рођења Подгорица, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1991 Будућност Подгорица 100 (13)
1991—1994 Партизан 88 (11)
1994—2000 Еспањол 146 (3)
2006—2007 Ком 15 (2)
Репрезентативна каријера**
1987 Југославија до 20 5 (0)
1989—1998 Југославија 27 (3)
Тренерска каријера
2007—2011 Црна Гора (помоћник)
2011—2015 Црна Гора
2018—2019 Будућност Подгорица
* Датум актуелизовања: 29. октобар 2019.
** Датум актуелизовања: 29. октобар 2019.
Прва утакмица СРЈ
1. Горан Пандуровић
2. Слободан Комљеновић
3. Слободан Дубајић
4. Бранко Брновић
5. Мирослав Ђукић
6. Славиша Јокановић
7. Владимир Југовић
8. Дејан Савићевић
9. Предраг Мијатовић
10. Драган Стојковић (к)
11. Синиша Михајловић
сел. Слободан Сантрач
БРАЈУГ 2:0 (23. 12. 1994)

Клупска каријераУреди

Сениорски деби је имао у екипи Будућности, за коју је у четири сезоне одиграо 100 првенствених утакмица. Након тога долази у Партизан, где је био стандардан, и за три сезоне осваја две титуле и два купа.

Године 1994. одлази у Еспањол где проводи наредних шест сезона. Прве четири сезоне је био стандардан, а последње две није играо пуно. У дресу Еспањола је одиграо укупно 146 утакмица у Примери, и освојио је Куп Краља 2000. године.

Фудбалу се враћа у сезони 2006/07. у дресу Кома са Златице, којем помаже да избори опстанак у првој прволигашкој сезони у независној Црној Гори.[1]

РепрезентацијаУреди

Са репрезентацијом Југославије до 20 година је освојио титулу светског првака на Светском првенству 1987. у Чилеу. На том турниру је наступио на пет утакмица.[2]

За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 20. септембра 1989, на пријатељској утакмици против Грчке која је одиграна на стадиону Војводине у Новом Саду.[1] Био је део репрезентације која је кроз квалификације изборила пласман на Европско првенство 1992. у Шведској, али на крају на то такмичење није отишла због санкција.[3]

Као члан репрезентације СР Југославије је изборио пласман на Светско првенство 1998. у Француској. На првенству у Француској, Брновић је наступио на три утакмице.[2] Свој последњи меч за национални тим је одиграо управо на овом првенству, и то 29. јуна 1998, у поразу од Холандије (1:2) у осмини финала.[1]

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 29. октобар 1997. Будимпешта, Мађарска   Мађарска 0-1 1-7 Квалификације за Светско првенство у фудбалу 1998.
2. 28. јануар 1998. Тунис, Тунис   Тунис 0-1 0-3 Пријатељска утакмица
3. 6. јун 1998. Базел, Швајцарска    Швајцарска 0-1 1-1 Пријатељска утакмица

Тренерска каријераУреди

Од 2007. до 2011. био је помоћни тренер у репрезентацији Црне Горе. У септембру 2011, након одласка Златка Крањчара, постављен је за селектора Црне Горе.[4] Успешно је довршио посао у тадашњем циклусу квалификација за Европско првенство 2012. и пласирао се у бараж, у којем је Црна Гора поражена од Чешке са 3:0 у укупном скору.[5]

Брновић је након тога одрадио пуна два циклуса, квалификација за Светско првенство 2014. у Бразилу и Европско првенство 2016. у Француској. У првом је Црна Гора завршила као трећа на табели, иза Енглеске и Украјине и до претпоследњег кола се борила за бараж. У квалификацијама за ЕВРО 2016, Црна Гора је од почетка била далеко од високог пласмана, да би циклус завршила као 4. у групи, убедљиво иза Аустрије, Русије и Шведске, које су се пласирале у завршницу.[5]

Са места селектора смењен је 17. децембра 2015. године.[5] На клупи репрезентације као селектор укупно је седео 34 пута, рачунајући квалификационе и пријатељске утакмице. Биланс је 11 победа, девет ремија и 13 пораза, не рачунајући службених 0:3 од Русије марта 2015. године. Само у квалификацијама, Брновићев биланс је седам победа, шест ремија и 11 пораза.[5]

У октобру 2018. је постављен за тренера подгоричке Будућности.[6] Са подгоричким клубом је освојио Куп Црне Горе у сезони 2018/19.[7] На клупи Будућности се задржао до 28. октобра 2019. када је смењен.[8] У моменту отказа, са екипом Будућности је био први на табели, уз низ од четири победе у првенству, док је у последњих седам мечева, рачунајући и Куп, у коме су дошли до четвртфинала, остварено пет тријумфа и два ремија.[8]

Трофеји (као играч)Уреди

ПартизанУреди

ЕспањолУреди

Трофеји (као тренер)Уреди

Будућност ПодгорицаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Branko Brnovic”. reprezentacija.rs. Приступљено 30. 10. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Branko Brnovic - FIFA”. FIFA.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2019. 
  3. ^ „Reprezentacija kojoj nije data prilika za dokazivanje”. utakmica.rs. 30. 9. 2013. Приступљено 30. 10. 2019. 
  4. ^ „Ne bih ni bio ovdje da ne vjerujem da možemo na EP!”. vijesti.me. 12. 9. 2011. Приступљено 29. 10. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „FSCG se zahvalio Brnoviću, traži se novi selektor”. vijesti.me. 17. 12. 2015. Приступљено 29. 10. 2019. 
  6. ^ „Sada i zvanično: Branko Brnović je novi trener Budućnosti!”. vijesti.me. 7. 10. 2018. Приступљено 29. 10. 2019. 
  7. ^ „Brnović: Trofej za momke, klub, predsjednika, „varvare” i Čaku”. vijesti.me. 30. 5. 2019. Приступљено 29. 10. 2019. 
  8. 8,0 8,1 „Šokantna odluka čelnika Budućnosti: Branko Brnović više nije trener”. vijesti.me. 28. 10. 2019. Приступљено 29. 10. 2019. 

Спољашње везеУреди