Браћа ЈерковићНебојша и Душан су били синови Милана Јерковића, учитеља из сремског села Огара, код Пећинаца и његове супруге Анђелије, који су поред њих имали још петоро деце. Њихов отац је пореклом био из села Катиновац, код Вргинмоста.

Споменик Браћи Јерковић у насељу „Браће Јерковић” у Београду

Оба брата су били учитељи и као припадници Hародноослободилачког покрета (НОП), погинули 1941. године током Другог светског рата.

Наслеђе уреди

Имена Браће Јерковића од 1952. године носи једна основна школа у београдском насељу Железник, у чијем дворишту им је подигну заједнички споменик. Такође, име Браће Јерковића од 1946. године носи и једна улица на Вождовцу, а насеље изграђено око ове улице носи назив насеље Браће Јерковић. У центру насеља, испред Месне заједнице, 1979. године им је подигнут споменик, рад вајара Радмиле Граовац.

Имена Небојише и Душана Јерковића данас носе многе основне школе и улице широм Србије. По Небојиши Јерковићу зове се основна школа у селу Буђановцима, код Руме, као и улице у Ариљу, Богатићу, Буђановцима и Мачванској Митровици, а раније и улице у Шапцу, Белој Реци и још неким селима у околини Шапца.

Име Душана Јерковића носе основне школе у Ужицу, Инђији, Руми, Банатском Карловцу, селу Костојевићима, код Бајине Баште и селу Шимановцима, код Пећинаца (ова школа има издвојена одељења у Дечу, Карловчићу и Сремским Михаљевцима). Такође име Душана Јерковића носе и улице у Бајиној Башти, Врању, Инђији, Руми, Лазаревцу, Владичином Хану, Буђановцима и Огару.

Фото-галерија уреди

Види још уреди

Литература уреди

  • Ликови револуције (прва књига). „Просвета“, Београд 1962. година.
  • Ликови револуције (трећа књига). „Просвета“, Београд 1962. година.
  • Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.

Спољашње везе уреди