Браћа Италије
политичка странка у Италији (2013)
Браћа Италије (итал. Fratelli d'Italia) је национално конзервативна политичка странка у Италији, коју предводи Ђорђа Мелони.
Браћа Италије Fratelli d'Italia | |
|---|---|
| Председник | Ђорђа Мелони |
| Оснивачи | Гвидо Крозето Ињацио Ла Руса Ђорђа Мелони |
| Основана | 17. децембар 2012. |
| Претходник | Народ слободе. |
| Седиште | Рим Италија |
| Новине | La Voce del Patriota |
| Омладински огранак | Национална омладина |
| Број чланова (2021) | 130,000 |
| Идеологија | неофашизам[1][2][3][4][5][6] национални конзервативизам[7][8] конзервативизам[9] десничарски популизам[10][11] евроскептицизам[12][13] |
| Политичка позиција | Крајња десница[14][15][16][17] |
| Европско чланство | Савез конзервативаца и реформиста у Европи |
| Боје | Плава |
| Дом посланика | 118 / 400
|
| Сенат | 66 / 200
|
| Европски парламент | 10 / 76
|
| Веб-сајт | |
| www | |
Назив странке потиче од уводних речи химне Италије - Fratelli d'Italia (Браћо Италије).
Референце
уреди- ^ Mammone, Andrea (2015). Transnational neofascism in France and Italy. New York, NY. ISBN 978-1-139-34444-9. OCLC 927149388.
- ^ Rise of the far right in Europe : populist shifts and 'othering'. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani, Annie Benveniste. London. 2016. ISBN 978-1-137-55679-0. OCLC 953456193.
- ^ Understanding the populist shift : othering in a Europe in crisis. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani. London. 2017. ISBN 978-1-317-32606-9. OCLC 962752794.
- ^ Anti-gender campaigns in Europe : mobilizing against equality. Roman Kuhar, David Paternotte. London. 2017. ISBN 978-1-78348-999-2. OCLC 952368989.
- ^ The Routledge companion to Italian fascist architecture : reception and legacy. Kay Bea Jones, Stephanie Pilat. Abingdon, Oxon. 2020. ISBN 978-0-429-32843-5. OCLC 1133662675.
- ^ Bosworth, R. J. B. (2021). Mussolini and the eclipse of Italian fascism : from dictatorship to populism. New Haven. ISBN 978-0-300-25582-9. OCLC 1244811399.
- ^ Nordsieck, Wolfram (2018). „Italy”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 21. 5. 2018.
- ^ Taube, Friedel (30. 08. 2018). „Women increasingly drawn to right-wing populist parties, study shows”. Deutsche Welle (DW). Приступљено 22. 05. 2020. „Co-founder and leader of the national conservative Brothers of Italy party, Giorgia Meloni has a long history in far-right politics.”
- ^ Borrelli, Silvia (2. 8. 2019). „Italy's uneasy partners return to battle”. POLITICO (Europe Edition). PESCARA, Italy. Приступљено 22. 05. 2020.
- ^ „Berlusconi im Wahlkampf”. ZDF. 1. 2. 2018. Архивирано из оригинала 3. 04. 2019. г. Приступљено 10. 03. 2018.
- ^ Zulianello, Mattia (2019). „Varieties of Populist Parties and Party Systems in Europe: From State-of-the-Art to the Application of a Novel Classification Scheme to 66 Parties in 33 Countries”. Government and Opposition.
- ^ „Brexit, si teme effetto domino. Ecco gli euroscettici d'Europa”. Rai News24. 24. 06. 2016.
- ^ „Giorgia Meloni batte moneta: "Ad Atreju niente euro"”. Libero. 22. 09. 2015. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ „Italy’s far right celebrate Draghi’s downfall and look poised to take power”. the Guardian (на језику: енглески). 2022-07-21. Приступљено 2022-07-22.
- ^ „Italy’s hard-right parties ready to fill void if Draghi fulfils threat to quit”. Financial Times. 2022-07-19. Приступљено 2022-07-22.
- ^ Balmer, Crispian (2022-07-22). „Italy will keep supporting Ukraine if right wins vote, says Meloni”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-22.
- ^ Squires, Nick (2022-06-11). „Far-Right Brothers of Italy set to cement its place as country’s most popular party”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-07-22.