Браћа Крстић
Браћа Крстић (Петар, Београд, 24. децембар 1899 — Београд, 1991; Бранко, Београд, 15. децембар 1902 — Београд, 1978), били су српски архитекти и универзитетски професори. Стварили су у неколико стилова а посебно су значајне њихови пројекти остварени у Српско-византијски стилу.
Биографије
уредиПетар Крстић је дипломирао на Техничком факултету у Београду 1924. Био је редовни професор на предмету Архитектонске конструкције, а Бранко, дипломирао 1927. на истом факултету, доцент на предмету Архитектонско цртање у периоду од 1949—1959. године. Петар Крстић је написао један од најважнијих уџбеника на том факултету: „Архитектонске конструкције“ (у два тома), а Бранко Крстић уџбеник „Архитектонско цртање“.
Браћа Крстић су били и професори на Архитектонском факултету Београдског универзитета.
Петар и Бранко Крстић су своју каријеру започели награђеним пројектом за Павиљон Југославије на изложби у Филаделфији 1925. године, а потом и нaграђеним решењем за Светосавски храм 1927. године. Припадали су Групи архитеката модерног правца, а њихово заједничко дело обухвата више десетина пројектованих и изведених објеката, међу којима су палата Аграрне банке, црква Св. Марка, Игуманова палата.[1]
Важнија дела
уреди- Павиљон краљевине Југославије на светској изложби у Филаделфији (1924-1925);
- Вила Стевке Милићевић у Београду у Ужичкој 54 (1929-1930);
- Стамбена зграда госпође Јелинић у Кумановској 13 (1930-1931) у Београду;
- Палата Аграрне банке (1932-1934) у Београду;
- Храм Светог Марка у Београду (1930-1939).
- Игуманова палата (1938) у Београду.
- Вила Лазића и Митровића у Београду (1931)
Галерија
уреди-
Уџбеник „Архитектонске конструкције“ Петра Крстића
-
Храм светог Марка у Београду
-
Аграрна банка
-
Игуманова палата
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Дoм браће Крстић”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
Литература
уреди- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Марина Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Београд, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1997.