Браћа Стаменковић

Браћа Стаменковић (Трајко, Божидар, Петар и Драги) су били синови Тодора и Даринке Стаменковић, рођене Малешевић. Сва четворица су били учесници Народноослободилачке борбе. Тројица (Трајко, Божидар и Петар) су погинули, а двојица (Трајко и Драги) су проглашени за народне хероје Југославије.

  • Петар Стаменковић, погинуо као борац НОВ и ПОЈ
  • Божидар Стаменковић (1921—1941), радник. Рођен 1921. у Лесковцу. Од 1939. радио у синдикатима и у СКОЈ-у. Био посебно активан у раду међу омладином на Карабурми. После окупације постао члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд и учествовао у формирању и акцијама многобројних омладинских ударних група. Крајем септембра 1941. године у обрачуну са агентима био је рањен и ухапшен. После дугог мучења у „Главњачи“ спроведен је у Бањички логор и стрељан 17. децембра заједно са сестром Десанком.


Браћа Стамнковић су имали и четири сестре, које су такође учествовале у Народноослободилачкој борби и од којих су три погинуле:

  • Десанка Деса Стаменковић-Јовић, ухапшена је октобра 1941. године док је посећивала свог брата Божидара у притвореничкој болници, где се лечио. Стрељана је 17. децембра заједно са братом Божидаром. У току рата страдала је и њена ћерка Радмила Јовић Малецка (1925—1942), матуранткиња која је била чланица СКОЈ-а и учествовала је у диверзантским акцијама у Београду. Била је ухапшена почетком јануара 1942. на Карабурми и одведена у Бањички логор. Стрељана је 5. марта 1942. године.
  • Василија Цица Стаменковић (1924—1941), кројачка радница. Рођена 1924. у Београду. Веома рано прикључила се СКОЈ-у, а од 1941. и КПЈ. После окупације учествовала у диверзантским акцијама у Београду. После једне акције ухапшена је јула 1941. и спроведена у Бањички логор. Стрељана је 19. септембра у првој групи жена.
  • Оливера Стаменковић (1926—2009)

У знак сећања на Браћу Стаменковић њихово име носи Народни универзитет „Браћа Стаменковић“ и Школа за основно образовање одраслих „Браћа Стаменковић“ у Београду, на општини Палилула.

ЛитератураУреди