Браћа Стаменковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Браћа Стаменковић (Трајко, Божидар, Петар и Драги) су били синови Тодора и Даринке Стаменковић, рођене Малешевић. Сва четворица су били учесници Народноослободилачке борбе. Тројица (Трајко, Божидар и Петар) су погинули, а двојица (Трајко и Драги) су проглашени за народне хероје Југославије.
- Трајко Стаменковић (1909—1942), студент права. Рођен 11. маја 1909. у Лесковцу. Члан КПЈ од 1928. године. Године 1929. ухапшен и осуђен на четворогодишњу робију, а после тога наставио са партијским радом. Године 1934. изабран за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а 1935. поново ухапшен и осуђен на шестогодишњу робију. Године 1941. учествовао у бегу из сремскoмитровачког затвора и отишао у партизане. Радио на организовању рада и живота на ослобођеној територији. Априла 1942. заробили га четници и предали Гестапоу. Био заточен у Бањичком логору, стрељан крајем 1942. године у Јајинцима. За народног хероја проглашен 14. децембра 1949. године.
- Петар Стаменковић, погинуо као борац НОВ и ПОЈ
- Драги Стаменковић (1920—2004), трговац. Рођен 29. фебруара 1920. у Лесковцу. Члан КПЈ од 1937. године. Био је један од организатора Народноослободилачке борбе у јужној Србији. После ослобођења друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије, а у периоду од 1964. до 1967. обављао је функцију председника Извршног већа СР Србије. Умро 17. фебруара 2004. године у Београду. Носилац Партизанске споменице 1941. и Ордена народног ослобођења, Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.
- Божидар Стаменковић (1921—1941), радник. Рођен 1921. у Лесковцу. Од 1939. радио у синдикатима и у СКОЈ-у. Био посебно активан у раду међу омладином на Карабурми. После окупације постао члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд и учествовао у формирању и акцијама многобројних омладинских ударних група. Крајем септембра 1941. године у обрачуну са агентима био је рањен и ухапшен. После дугог мучења у „Главњачи“ спроведен је у Бањички логор и стрељан 17. децембра заједно са сестром Десанком.
Браћа Стамнковић су имали и четири сестре, које су такође учествовале у Народноослободилачкој борби и од којих су три погинуле:
- Лепосава Стаменковић-Радоњић (1915—1943), текстилна радница. Била чланица КПЈ и активиста радничког покрета. Радила на организовању текстилних радника на Карабурми. Била заточена у Бањичком логору, стрељана 1943. године у Јајинцима.
- Десанка Деса Стаменковић-Јовић, ухапшена је октобра 1941. године док је посећивала свог брата Божидара у притвореничкој болници, где се лечио. Стрељана је 17. децембра заједно са братом Божидаром. У току рата страдала је и њена ћерка Радмила Јовић Малецка (1925—1942), матуранткиња која је била чланица СКОЈ-а и учествовала је у диверзантским акцијама у Београду. Била је ухапшена почетком јануара 1942. на Карабурми и одведена у Бањички логор. Стрељана је 5. марта 1942. године.
- Василија Цица Стаменковић (1924—1941), кројачка радница. Рођена 1924. у Београду. Веома рано прикључила се СКОЈ-у, а од 1941. и КПЈ. После окупације учествовала у диверзантским акцијама у Београду. После једне акције ухапшена је јула 1941. и спроведена у Бањички логор. Стрељана је 19. септембра у првој групи жена.
- Оливера Стаменковић (1926—2009)
У знак сећања на Браћу Стаменковић њихово име носи Народни универзитет „Браћа Стаменковић“ и Школа за основно образовање одраслих „Браћа Стаменковић“ у Београду, на општини Палилула.
Литература уреди
- Жене Србије у НОБ, „Нолит“ Београд. 1975. година.
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
