Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 199 становника (према попису из 2011. има 335 становника (према попису из 2002. било је 533 становника).

Браћевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.Пад 335
 — густина19,6/km2
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 01″ С; 22° 30′ 12″ И / 44.067° С; 22.503333° И / 44.067; 22.503333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина27,7 km2
Браћевац на карти Србије
Браћевац
Браћевац
Браћевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19315
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Историја

уреди

На основу Пописа становништва у Видинском санџаку 1530. године Браћевац је имао 44 домаћинства груписана на пет места: Соколар, Презоревац, Кево, Браћевце и Градиште.

На атару данашњег Браћевца спомиње се у списима Видинског санџака 15. и 16. века постојање четири села: Бракефче, Киево, Ветрине и Соколар. Претпоставља се да су се током 16. и 17. века засеоци у непосредној близини Браћевца груписали у једно место на коме се село и данас налази.[1]

Насеља Неготинске крајине припадала су двема нахијама, ФетхисламскојФетислам и Кривинској која је била мања и у којој се у Попису Видинског санџака 1530. и 1586. године помиње Браћевац, односно Браћевце.[2]

Тежак живот под Турцима у Браћевцу је 1849. проузроковао буну против насилника звану „Пујин рат”, када су побуњеници покушали да се припоје СрбијиСрбија. Буна је угашена у крви, а 1850. захватила је још већи број села и проширила се до Видина. Ова буна позната као „Петков рат” однела је више од 500 људских живота, међу којима и неколико десетина Браћевчана.[3]

До краја Првог светског рата ово село је припадало Бугарској. Према Нејском мировном уговору, који је закључен 1919. Браћевац и још осам прекотимочких села (Ковилово, Злокуће, Црномасница, Шипиково, Велики Јасеновац, Халово и Градсково) припојени су Краљевини Југославија. Браћевац је био једино село са српским матерњим језиком.[4]

Насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.

Заветина у насељу је Света Тројица, црквена слава је Спасовдан, док је црква посвећена Светој Тројици у насељу подигнута 1872. године.

Основна школа у насељу постоји од 1952. године, а данас ради као подручно одељење Основне школе „Момчило Ранковић“ Рајац.

Браћевац има задружни дом (од 1949. године), електричну расвету (од 1949. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавницу мешовите робе, асфалтни пут и телефонске везе са светом (од 1981. године).

Демографија

уреди

Становништво Браћевца је српско (слави Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Стевана, Св. Ђорђа, Св. Петку, Св. Срђа и Св. Јована) и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Насеље је 1921. године имало 345 кућа и 2.500 становника, а 2002. године 320 кућа и 533 становника.

Према последњем попису из 2022. године у Браћевцу је живело 199 становника што је за 136 мање у односу на 2011. када је на попису било 335 становника. У насељу живи 187 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,93 година (55,57 код мушкараца и 63,82 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 111 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79[6] а према истом попису у насељу има 357 стамбених јединица од којих је 132 насељених.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.794
1953. 1.764
1961. 1.627
1971. 1.337
1981. 1.037
1991. 744 744
2002. 533 533
2011. 335
2022. 199
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
515 96,62%
Роми
  
12 2,25%
Бугари
  
2 0,37%
Хрвати
  
1 0,18%
Македонци
  
1 0,18%
Југословени
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 5, 6. ISBN 86-84387-04. 
  2. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 42. 
  3. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 7. ISBN 86-84387-04. 
  4. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 8. ISBN 86-84387-04. 
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 5.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди