Отворите главни мени

Брдска класификација је друго по важности такмичење на Тур де Франсу, уведена је 1933. Тур де Франс има 21 етапу, на скоро свакој има брдских циљева, који су подељени у 5 категорија, у зависности од дужине и нагиба. Победник брдске класификације је возач који сакупи највише бодова на брдским циљевима.

Брдска класификација на Тур де Франсу
Jersey polkadot.svg
Тачкаста мајица, која се додељује победнику брдске класификације
Основне информације
СпортДрумски бициклизам
ТакмичењеТур де Франс
ОбластНајбољи брдаш на Тур де Франсу
Изворно име
  • Maillot à pois rouges (на језику: француски)
Друга имена
  • Polka dot jersey (на језику: енглески)
  • Maglia a pois (на језику: италијански)
Историја
Прва награда1933.
Број награда79 (до 2019)
Први победникFlag of Spain (1931–1939).svg Висенте Труеба
Највише победа
  •  Ришар Виренк (Француска)

    7 пута

Тренутни победникФранцуска Жилијен Алафилип (2018)

Лидер брдске класификације се назива краљем планина, а од 1975. носи тачкасту мајицу (франц. Maillot à pois rouges).

Садржај

ИсторијаУреди

 
Пјер Ролан у тачкастој мајици на Тур де Франсу 2013.

На првом Тур де Франсу није се ишло преко брдских пролаза, али јесте преко неколико мањих успона. Први је био кол де Ешармокс (франц. col des Echarmeaux), на првој етапи, од Париза до Лиона. Први велики успон, бал д'Алсак, уведен је 1905.[1]

Планине нису биле на Туру до 1910. када се кренуло у Пиринеје. Те године су се возили кол д'Обиск и Турмале, на којима су возачи више ходали него што су возили.[2] Након Пиринеја, Дегранж је имао велико самопоуздање и додао је и Алпе 1911.[3]

Највећи успон који се возио је Ким де ла Боне Рестефон, који се возио 1962. на надморској висини од 2802 метра.[4] Највећи брдски циљ био је Кол де Галибије, који се возио 2011.[5]

Од 1905. организатори трке, уредници часописа Ауто, су бирали најбољег брдаша, али није постојала званична класификација нити награда.[6] Класификација је уведена 1933. и први победник је био Висенте Труеба. Директор Тур де Франса, Анри Дегранж, увео је 1934. временски бонус за возача који је пређе први преко брдског циља. Тај бонус је касније укинут, али је брдска класификација остала.[7]

Иако је брдска класификација уведена 1933. посебна мајица није постојала до 1975. када је уведена тачкаста мајица (бијела мајица са црвеним кружићима).[7] Боје су биле по спонзору, компанији чоколаде Пулен, чије су чоколадице биле прекривене тачкастим омотом.[7] Тренутни спонзор мајице је ланац супермаркета Карфур, који мајицу спонзорише од 1993. У почетку су је спонзорисали са брендом Шампион, а од 2009. је спонзор главни бренд Карфур.

Тренутна ситуацијаУреди

На врху сваког успона на Туру, додељују се бодови возачима који пређу први. Успони су подељени у четири категорије, успон прве категорије је најтежи, а успон четврте најлакши и носи само један поен. Категоризација успона је направљена према дужини успона, проценту нагиба, његовој функцији у етапи (да ли је у току етапе или на самом крају) и локацији у трци (на почетним етапама или на крају). У почетку, неколико најтежих успона су одређени као успони ван категорије и бодовање је ишло по индивидуалном учинку возача. Од 1980. бодовање за успоне ван категорије је промењено и примењују се правила као и за друге категорије и успони ван категорије (или успони екстра категорије) доносе највише бодова.[8]

Систем бодовања је промењен 2004. и први возач који пређе преко брдског циља четврте категорије добијао је три поена, док је за екстра категорију први возач добијао 20 поена. Од 2004. су дуплирани бодови који се добијају на крају задњег брдског циља на етапи, ако је то барем циљ друге категорије.[8]

Правила су опет промењена након Тур де Франса 2011.[8]

Систем бодовањаУреди

Опис поена.[9]
Пласман возача 4 категорија 3 категорија 2 категорија 1 категорија екстра категорија
1 1 2 5 10 25
2 1 3 8 20
3 2 6 16
4 1 4 14
5 2 12
6 1 10
7 8
8 6
9 4
10 2

Поени за брдски циљ на којем се завршава етапа су дуплирани ако је то циљ екстра, прве или друге категорије.

Ако два возача имају исти број бодова, победник је онај који има више првих места на циљевима екстра категорије, ако обојица имају исти број првих места онда се гледа већи број првих места на циљевима прве категорије. Ако су и ту изједначени, гледају се прва места на циљевима друге, треће и четврте категорије. Ако су изједначени у свим категоријама, победник је возач који има већу позицију у генералном пласману.

До 2011. бодовање се вршило на следећи начин:

  • брдски циљеви екстра категорије: 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5. Бодове су добијали првих десет возача на успону.
  • брдски циљеви 1 категорије: 15, 13, 11, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих осам возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 2 категорије: 10, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих шест возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 3 категорије: 4, 3, 2, 1 - за прва четири возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 4 категорије: 3, 2, 1 - за прва три возача преко брдског циља.

ПобеднициУреди

Победници брдске класификације.[10]

Вишеструки победнициУреди

Позиција Име Држава Број победа Године
1 Ришар Виренк   Француска 7 1994, 1995, 1996, 1997, 1999, 2003, 2004
2 Федерико Бајамонтес   Шпанија 6 1954, 1958, 1959, 1962, 1963, 1964
Лусин ван Импе   Белгија 6 1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983
4 Хулио Хименез   Шпанија 3 1965, 1966, 1967
5 Фелицин Верваке   Белгија 2 1935, 1937
Ђино Бартали   Италија 2 1938, 1948
Фаусто Копи   Италија 2 1949, 1952
Шарли Гол   Луксембург 2 1955, 1956
Имерио Масињан   Италија 2 1960, 1961
Еди Меркс   Белгија 2 1969, 1970
Луис Ерера   Колумбија 2 1985, 1987
Клаудио Кјапучи   Италија 2 1991, 1992
Лоран Жалабер   Француска 2 2001, 2002
Мајкл Расмусен   Данска 2 2005, 2006
Рафал Мајка   Пољска 2 2014, 2016

По државамаУреди

Позиција Држава Број победа Возач са највише победа Задњи победник
1   Француска 22 Ришар Виренк (7) Жилијен Алафилип 2018.
2   Шпанија 17 Федерико Бајамонтес (6) Самјуел Санчез 2011.
3   Италија 12 Ђино Бартали, Фаусто Копи, Имерио Масињан, Клаудио Кјапучи (2 сви) Клаудио Кјапучи 1992.
4   Белгија 11 Лусин ван Импе (6) Лусин ван Импе 1983.
5   Колумбија 5 Луис Ерера (2) Наиро Кинтана 2013.
6   Данска 2 Мајкл Расмусен (2) Мајкл Расмусен 2006.
    Луксембург 2 Шарли Гол (2) Шарли Гол 1956.
    Холандија 2 Стивен Рокс, Герт Јан Тхенисе Герт Јан Тхенисе 1989.
    УК 2 Роберт Милар, Крис Фрум Крис Фрум 2015.
    Пољска 2 Рафал Мајка (2) Рафал Мајка 2016.
11   Швајцарска 1 Тони Ромингер Тони Ромингер 1993.

Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године:

Неки бициклисти су освојили Тур де Франс и брдску класификацију исте године. У почетним годинама Тура, само су највећи брдски циљеви доносили бодове за брдску класификацију, па су тако возачи који су били високо позиционирани у генералном пласману, били високо и у брдској класификацији, што је омогућавало да често победник Тура освоји брдску класификацију. Еди Меркс је 1969. освојио Тур де Франс, брдску класификацију, али и класификацију по поенима, једини коме је то успело.

Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године:

Најбољи брдашУреди

Од 1905. организатори Тура, власници часописа "Ауто", бирали су на крају Тура најбољег брдаша, али није било награде нити система бодовања, већ је било незванично. Ипак, то је претеча данашње брдске класификације.[11]

Бициклисти који су проглашени за најбољег брдаша:

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Пелицотију је победа у брдској класификацији одузета након што је био позитиван на допинг тесту, није додељена другопласираном у класификацији.

РеференцеУреди

  1. ^ Woodland 2000, стр. 38.
  2. ^ McGann & McGann 2006, стр. 29.
  3. ^ Woodland 2000, стр. 43.
  4. ^ Woodland 2007, стр. 273.
  5. ^ „Tour de France 2011—The Galibier 1911–2011”. Letour.fr. 10. јул 1911. Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2011. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  6. ^ „Tour - WielerArchieven”. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Tour Xtra: Polka Dot Jersey”. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Regulations of the race” (PDF). ASA/letour.fr. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 07. 2006. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  9. ^ „37 General best climber ranking” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 07. 2015. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  10. ^ „Previous overall and classification winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. август 2016. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  11. ^ „Tour - Pagina 3 - WielerArchieven”. Приступљено 22. фебруар 2017. 

Спољашње везеУреди