Брезно (Словачка)
Брезно (слч. Brezno, мађ. Breznóbánya, нем. Bries(en)) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Банскобистричког краја.
Брезно (Словачка) Brezno | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Банскобистрички |
Округ | Брезно |
Регија | Горехроње |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2008. | 22.019 |
— густина | 283,93 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 48′ 14″ С; 19° 38′ 37″ И / 48.803889° С; 19.643611° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 498 m |
Површина | 77,55 km2 |
Поштански број | 977 01 |
Позивни број | +421-48 |
Регистарска ознака | BR |
Географија Уреди
Брезно је смештено у средишњем делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 250 км западно од града.
Рељеф: Брезно се развило у средишњем делу словачког дела Карпата. Град је у котлини реке Хрон, која се простире између планина Ниске Татре на северу и Словачко рудогорје на југу. Брезно се налази на близу 500 метара надморске висине.
Клима: Клима у Брезном је умерено континентална са нешто оштријом цртом због знатне надморске висине.
Воде: Брезно се налази на реци Хрон и то је највише веће насеље на овој реци, веома важној за Словачку. Река дели град на западни и источни део.
Историја Уреди
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1265. г. као насеље немачких Саса, а околина је већ тада била насељена Словацима. 1335. г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. г. Брезно је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а развој зимског туризма у околини дао је граду боље услове за развој у времену транзиције.
Становништво Уреди
Данас Брезно има око 22.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 66,9%,
- атеисти - 18,5%%,
- лутерани - 8,6%,
- гркокатолици - 1,0%,
- остали.
Партнерски градови Уреди
Галерија Уреди
-
Градски торањ
-
Део средишта
-
Здање суда
-
Градско језгро