Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 2.594 становника[1] (према попису из 2011. било је 2.690 становника).

Брестовац
Панорама Брестовца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2022.Пад 2.594
 — густина37,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И / 44.037333; 22.0765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина292 m
Површина69,108 km2
Брестовац на карти Србије
Брестовац
Брестовац
Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19229
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Етимологија уреди

Према предањима, Брестовац је добио назив по стаблима брестова који су расли у долини Брестовачког потока. Под највећим брестом народ се окупљао ради верских обреда па када су полазили ка том дрвету говорили су "Идемо код брестова". Од назива Брестова настао је Брестовац.[2]

Географија уреди

Брестовац се налази дуж обале Брестовачке реке, а на 5 km од села на истој реци налази се Брестовачка Бања. Центар села се дели на село лева страна и село лева страна у односу на Брестовачку реку, док је остали део села организован у "котуне", "рејоне" или "засеоке": Тилва Њагра, Огашу Бугарин, Колиба, Огашу Брестовцулуј, Огашу Поток (Огашу Жени), Трњане, Думбрава, Бањско Поље, Коза, Краку Кржан, Кучајна, Муреј и Чока Мошулуј.[3]

Историја уреди

 
Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи

Први запис о селу датира из 1586. године када се Брестовац спомиње као село Видинског санџака под називом Брестова.[2]

Према традицији највећи број становника пореклом је из борског дела тимочке долине, али се претпоставља да су први досељеници из Алмаша у Румунији. Брестовац је до почетка 20. века био типично разбијено село. Са развојем Борског рудника село се почело збијати у данашњи центар села, али ипак село и даље остаје подељено на засеоке.[3]

Прва школа у селу основана је 1867. године као школа за мушку децу, а од 1893. и за женску. Прва школска зграда била је чатмара и изграђена је 1879, а 1904. Брестовац добија школу са три учионице. Данас је то осмогодишња школа која носи назив по Станоју Миљковићу. У селу постоји и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[2]

Уз Брестовац се спомиње и бања. За благотворна дејства извора знало се још у турско доба, али је бања свој развој доживела за време Милоша Обреновића. Изградња бање почела је 1837, а настављена је за време Карађорђевића.[2]

Демографија уреди

Брестовац је друго највеће село града Бора и Тимочке Крајине, после Злота.

Према попису из 2022. у Брестовцу је било 2.594 становника што је за 96 мање (-3,57%) у односу на попис из 2011. када је било 2.690 становника. У насељу живи 2.249 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,03 година (46,42 код мушкараца и 49,70 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1091 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38,[4] а према попису из 2002. у насељу је било 966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.051
1953. 2.120
1961. 2.350
1971. 2.201
1981. 2.121
1991. 3.140 3.086
2002. 2.950 3.039
2011. 2.690
2022. 2.594
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.864 63,18%
Власи
  
732 24,81%
Југословени
  
25 0,84%
Црногорци
  
18 0,61%
Румуни
  
14 0,47%
Роми
  
14 0,47%
Македонци
  
11 0,37%
Словаци
  
4 0,13%
Словенци
  
2 0,06%
Бугари
  
2 0,06%
Хрвати
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
непознато
  
17 0,57%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ а б в г Селима у походе - Брестовац Снежана Антонијевић, tobor.rs Приступљено 22. јануара 2021.
  3. ^ а б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди