Брестска област
Брестска област (блр. Брэсцкая вобласць, рус. Бре́стская о́бласть) административна је јединица у југозападном делу Републике Белорусије и једна од 6 области. Основана је 4. децембра 1939. као административна јединица тадашње Белоруске ССР.
Брестска област | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Главни град | Брест |
Површина | 32,791[1] km2 |
Становништво | 2011. |
— број ст. | 1.401.000[2] |
— густина ст. | 42,7 ст./km2 |
Административни центар области је град Брест, а већи градови су још Барановичи и Пинск.
Према подацима пописа становништва из 2009. на територији ове области је живело око 1,4 милиона становника или у просеку 42,7 ст/км².
Географија
уредиБрестска област обухвата југозападни део Републике Белорусије. На западу се граничи са Подласким и Лублинским војводством Пољске, на југу су Волињска и Ривањска област Украјине. На северу је Гродњенска област, североистоку Минска, а на истоку Гомељска област (све три области Белорусије). Њена површина износи 32.791 км²[1] што чини 15,7% укупне државне територије и на 4. је месту међу белоруским областима.
Овај део земље се често назива и западном капијом Белорусије ка Европи. У географском смислу Брестска област је део регије Полесје. Јужни делови уз реку Припјат су доста нижи и мочварнији, док идући ка северу и северозападу надморска висина благо расте. Захваљујући нешто блажој умереноконтиненталној клими ово је подручје са најдужим вегетационим периодом у земљи, па се узгајају и културе атипичне за ту географску ширину (ораси, кајсије, брескве и грожђе). Главни водотоци су река Припјат са својим притокама Пином, Јасељдом, Горињем и Стиром (део Црноморског басена), те реке Буг (у Белорусији познат и као Западни Буг), Мухавец и Шчара које су део Балтичког слива. Преко територије рејона пролази и важан каналски водени пут Дњепар-Буг који повезује реку Вислу са Дњепром. Највеће језеро области је Виганавско са површином од 26 км².
Уз границу са Пољском протеже се национални парк Бјаловешка шума.
Као последица нуклеарне хаварије у Чернобиљу 1986. на подручју Брестске области контаминирано је радиоактивним елементима око 4,2 хиљаде км² територије, углавном у јужном делу области уз реку Припјат.
Историја
уредиПодручје данашње Брестске области било је насељено древним словенским и балтичким племенима још у средњем веку. Кроз историју стално је мењала господаре, па је тако била део Литванске кнежевине, Пољско-литванске уније, Руске Империје. Савремена област у оквиру Белоруске ССР формирана је 4. децембра 1939. године (а територијално је проширена 1954). Током Другог светског рата преживела је страховита разарања и многобројне људске жртве. Управо је фашистичка инвазија на Совјетски Савез започела нападом на град Брест 22. јуна 1941.
Административна подела
уредиУ административном смисли Брестска област је подељена на 16 рејона, на три града обласне субординације (Брест, Барановичи и Пинск) и на 225 сеоских општина. У области постоји још 18 насеља са административним статусом града (градови рејонске јурисдикције), 8 насеља са статусом вароши (посёлков городского типа) и око 2.200 села.
Рејон | Основан | Административни центар |
Површина км²[3] |
Становника попис 2009.[4] |
---|---|---|---|---|
Барановички рејон | 15. јануар 1940. | Барановичи | 2.200 | 47.700 |
Бјарозавски рејон | 15. јануар 1940. | Бјароза | 1.412 | 73.300 |
Брестски рејон | 15. јануара 1940. | Брест | 1.561 | 39.400 |
Ганцавички рејон | 15. јануар 1940. | Ганцавичи | 1.710 | 36.600 |
Драгичински рејон | 15. јануар 1940. | Драгичин | 1.900 | 51.000 |
Жабинкавски рејон | 15. јануар 1940. | Жабинка | 684 | 25.800 |
Иванавски рејон | 15. јануар 1940. | Иванава | 1.547 | 50.200 |
Ивацевички рејон | 15. јануар 1940. | Ивацевичи | 3.000 | 68.100 |
Камјанечки рејон | 15. јануар 1940. | Камјанец | 1.690 | 43.300 |
Кобрински рејон | 15. јануар 1940. | Кобрин | 2.013 | 90.100 |
Лунинечки рејон | 15. јануар 1940. | Лунинец | 2.700 | 79.100 |
Љахавички рејон | 15. јануар 1940. | Љахавичи | 1.350 | 36.500 |
Маларицки рејон | 15. јануар 1940. | Маларита | 1.374 | 29.100 |
Пински рејон | 15. јануар 1940. | Пинск | 3.261 | 60.200 |
Пружански рејон | 15. јануар 1940. | Пружани | 2.800 | 62.100 |
Столински рејон | 15. јануар 1940. | Столин | 3.342 | 89.100 |
Демографија
уредиПрема подацима пописа становништва из 2009. на подручју Брестске обасти живело је око 1.400.000 становника,[2] или око 15% целокупне популације државе (на 4. месту, одмах после града Минска, Минске и Гомељске области). Област је изразито аграрног карактера, стога и не чуди да се чак 20% целокупне руралне популације налази управо овде.
Иако је ово подручје са највишим наталитетом у Белорусији (2008. је стопа рођених износила 12/1000 а стопа умрлих 13,7/1000[2]) број становника се константно смањује захваљујући миграцијама ка већим градским центрима у суседним областима (1995. је имала 1.518.000 становника, 2003. 1.471.000 а 2008. 1.435.000 и тај тренд пада се наставља и даље). Око 60% становника живи у градовима, а око 37% на селима.
Највећи градови су Брест (320.000), Барановичи (170.000), Пинск (131.000) и Кобрин (52.000).
У етничккм погледу највише има Белоруса — 85% (1.275.000), Руси чине 8,7% (или 130.000), Украјинци 3,8% (30.000), Пољаци 1,8% и остали (мање од 1% - Јевреји, Татари, Роми, Јермени).
Насеља Брестске области са више од 10.000 становника по подацима од 1. јануара 2009. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Административна мапа рејона
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Национални катастар Белорусије[мртва веза]
- ^ а б в О демографической ситуации за январь-декабрь 2010 г.
- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2011) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
Спољашње везе
уреди- Службена веб страница Брестске области Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2020)
- Интерактивна мапа Брестске области Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2013)
- Брестская область, города и деревни. Фото достопримечательностей
- Гербов и флагов Брестчины прибыло: лук, подкова, меч, колокол и два храма Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)