Википедија

Британска територија Индијског океана

Британска територија у Индијском океану (енгл. The British Indian Ocean Territory (BIOT)) је прекоокеанска територија Уједињеног Краљевства у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије.

Британска територија Индијског океана
British Indian Ocean Territory
Крилатица: In tutela nostra Limuria
Химна: God Save the King
Положај Британске територије Индијског океана
Главни градДијего Гарсија
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеБританске прекоморске територије
 — КомесарНиши Долакиа[1]
 — АдминистраторБоб Феарведер[1]
Историја
Независностзависна од Уједињеног Краљевства
Географија
Површина‍
 — укупно60 km2
 — вода (%)0
Становништво‍
 — Процена3.000 (.)
 — густина50 ст./km2
Привреда
ВалутаУС долар (USD; de facto)[2]
фунта стерлинга (GBP; de jure)[3]
 — стоти део валуте‍100 пенија‍
Остале информације
Временска зонаUTC UTC+6
Интернет домен‍.io‍
Позивни број+246

Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km²,[4] док је припадајућа површина океана 54.400 km².

Острва су под британском влашћу од 1814.

Највеће острво је Дијего Гарсија, на коме се налази заједничка војна база Уједињеног Краљевства и САД.[5] Званична администрација управља од Лондона,[6][7] иако се за локални главни град често сматра насеље на Дијегу Гарсији.[8]

Једини становници су војно британско и војно ​​особље Сједињених Држава и придружени уговарачи приватних војних компанија, који заједно броје око 3.000 људи (2018.).[4] Присилно уклањање Чагосијана са архипелага Чагос догодило се између 1968. и 1973. Чагосијане, који су тада бројали око 2.000 људи, британска влада је протерала на Маурицијус и Сејшеле, чак и са удаљених острва далеко од војне базе на Дијего Гарсији. Данас, Чагосијани и даље покушавају да се врате, али им је британска влада у више наврата ускраћивала право на повратак упркос позивима бројних организација за људска права да им дозволи.[9][10]

САД је закупила ову базу до 2016. Године 2000, високи суд у УК је оценио да је депортација становништва била нелегална, али је потврдио специјални војни статус острва.

Право на суверенитет над острвима су истакли Маурицијус и Сејшели. УК има уговор са Маурицијусом да му преда власт над острвима у случају да им више не буду потребна за одбрану. Преговори између Уједињеног Краљевства и Маурицијуса почели су поново у новембру 2022. године, а кулминирали су у октобру 2024. године када је Уједињено Краљевство уступило територију Маурицијусу ради могућег пресељења уз задржавање заједничке америчко-британске војне базе на Дијего Гарсији. Међутим, новоизабрани премијер Маурицијуса Навин Рамголам одбацио је предложени споразум и затражио да се преговори поново отворе у децембру 2024. године.[11]

Мапа острва из 1976

Историја

уреди

Острва архипелага Чагос уцртао је Васко да Гама почетком 16. века, а затим их је Француска у 18. веку прогласила поседом Маурицијуса. Први пут су их населили у 18. веку афрички робови који су радили на плантажама кокоса.[12] У неком тренутку на Дијего Гарсији је била колонија губаваца са Маурицијуса, који су лечени уљем од корњаче.[13] Године 1810. Уједињено Краљевство је заузело Маурицијус, а Француска је касније уступила територију Париским уговором 1814.

Уједињено Краљевство је укинуло ропство 1833. године, а 1883. плантаже је купила компанија Société Huilière de Diego et Peros. Од 1900. године на острвима је било 426 породица, 60 процената су потицали од првобитних робова, а 40% је било пореклом од Јужноазијаца који су доведени као уговорни радници. Чагоски креолски се развио као заједнички језик.[14] Животи становништва су остали под ефективном контролом компаније; систем је опстао до 1960-их.[15]

Велика Британија и САД су фебруара 1964. започеле тајне преговоре о војној бази у Дијего Гарсији. САД су желеле територију без локалног становништва, а острва су била слабо насељена у поређењу са другим потенцијалним локацијама. Године 1965, Уједињено Краљевство је одвојило архипелаг Чагос од Маурицијуса и острва Алдабра, Фаркуар и Десрош (Дез Рош) од Сејшела да би формирало Британску територију Индијског океана. Сврха је била да се дозволи изградња војних објеката на обострану корист Уједињеног Краљевства и САД. Острва су званично успостављена као прекоморска територија Уједињеног Краљевства 8. новембра 1965. године.[16] Неколико недеља након одлуке да се архипелаг Чагос одвоји од Маурицијуса, Генерална скупштина Уједињених нација је 16. децембра 1965. донела Резолуцију 2066, у којој се наводи да је ово одвајање дела колонијалне територије Маурицијуса противно међународном обичајном праву како је раније забележено у Декларацији о давању независности колонијалним земљама и народима од 14. децембра 1960. године. У њему се наводи да је „сваки покушај који има за циљ делимично или потпуно нарушавање националног јединства и територијалног интегритета једне земље неспојив са циљевима и принципима Повеље Уједињених нација“.[17][18]

Маурицијус је постао независно царство Комонвелта у марту 1968. године, а касније је постао република, такође у оквиру Комонвелта, у марту 1992. године.[19]

Године 1971. Уједињено Краљевство и Сједињене Државе потписале су споразум, дајући у закуп острво Дијего Гарсија америчкој војсци за потребе изградње велике ваздушне и поморске базе на острву. Договор је био важан за британску владу, пошто су јој Сједињене Државе одобриле значајан попуст на куповину нуклеарних пројектила Поларис у замену за коришћење острва као базе.[20] На тај начин би се супротставили свакој совјетској претњи у региону.[21]

Аранжман између САД и Велике Британије који је успоставио територију за потребе одбране првобитно је био на снази од 1966. до 2016. године, а касније је обновљен да би се наставио до 2036. године. Саопштење је пропраћено обећањем од 40 милиона фунти на име компензације бившим становницима.[22]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Governance”. British Indian Ocean Territory (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-21. 
  2. ^ „FCO country profile – British Indian Ocean Territory”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2010. г. Приступљено 27. 3. 2010. 
  3. ^ „British Indian Ocean Territory Currency”. GreenwichMeantime.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  4. ^ а б „British Indian Ocean Territory”. World Factbook. Central Intelligence Agency. 27. 3. 2013. Приступљено 16. 6. 2020. 
  5. ^ Chirayu Thakkar (12. 7. 2021). „Overcoming the Diego Garcia stalemate”. WarOnTheRocks.com. 
  6. ^ „British Indian Ocean Territory – GOV.UK”. www.gov.uk (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2023. 
  7. ^ „British Indian Ocean Territory”. Commonwealth Chamber of Commerce (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2023. 
  8. ^ „British Indian Ocean Territory Definition & Meaning”. Dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 9. 2023. 
  9. ^ „Mauritius profile”. BBC News. 2011. Приступљено 4. 4. 2012. 
  10. ^ „Historical background – what happened to the Chagos Archipelago?”. chagosinternational.org. Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г. Приступљено 4. 4. 2012. 
  11. ^ „Blow for Starmer as Mauritius PM rejects Chagos deal and demands talks reopen”. The Independent. 17. 12. 2024. 
  12. ^ Vine, David (17. 4. 2008). „Introducing the other Guantanamo”. atimes.com. Asia Times. Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  13. ^ C. R. Grainger (октобар 1985). „A Retrospective Estimate of Some Vital Statistics for British Indian Ocean Territory 1965–1973”. Journal of the Royal Society of Health. 105 (5): 178—180. PMID 3934379. doi:10.1177/146642408510500508. 
  14. ^ „"That's When the Nightmare Started" UK and US Forced Displacement of the Chagossians and Ongoing Colonial Crimes”. Human Rights Watch. 15. 2. 2023. Приступљено 4. 10. 2024. 
  15. ^ Dennis Hardy (август 2023). „Chagos and the British Indian Ocean Territory: A Colonial Anachronism in the Post-Colonial Era” (PDF). Seychelles Research Journal. 5 (2). 
  16. ^ United States Dept. of State. Office of the Geographer (1968). Commonwealth of Nations. U.S. Government Printing Office. стр. 15. Приступљено 7. 11. 2013 — преко Google Books. 
  17. ^ „United Nations General Assembly Resolution 2066 (XX) – Question of Mauritius”. United Nations. 16. 12. 1965. Приступљено 2. 2. 2021. 
  18. ^ „2.4 Self-determination”. Exploring the boundaries of international law. The Open University. Приступљено 2. 2. 2021. 
  19. ^ „Background Notes: Mauritius”. U.S. Department of State. децембар 1999. Приступљено 5. 10. 2024. 
  20. ^ Knapton, Sarah (21. 10. 2008). „Law Lords to rule on whether Chagos Islanders can finally return home” . The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  21. ^ Selig S. Harrison; K. Subrahmanyam (1989). Superpower Rivalry in the Indian Ocean: Indian and American Perspectives. Oxford University Press. стр. 85. ISBN 9780195363708. 
  22. ^ Mance, Henry (16. 11. 2016). „Extended US lease blocks Chagossians' return home”. Financial Times. Приступљено 18. 6. 2020. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Британска_територија_Индијског_океана&oldid=29016523”