Брка је шаљиви лист, орган Српске либералне странке. Излазио је у Београду, са кратким прекидима, 18821931.[1]

Брка
Типхумористични лист
Оснивање1882.
ЈезикСрпски
Укидање1903.
ГрадБеоград

Историјат уреди

Брку је покренула Српска либерална странка и то је најдуговечнији шаљиви лист у нашој периодици који је покренут у XIX веку.[2] Пошто бројеви Брке за 1882. годину нису сачувани вредно је сведочење Слободана Јовановића који је написао рад „Лаза Костић као сарадник Брке“. У том раду казује о сарадњи Лазе Костића у Брки 1882. године у коме истиче да је он био најугледнији сарадник новина.[3]

У листу су сарађивали сем Костића и Стеван Сремац, Стеван Радосављевић–Бдин и др. Песник и полицијски писар Васа Ђема Шунте је био најдуже сарадник Брке.[4]

Од карикаритуриста треба поменути Драгутина Дамјановића, као једну од првих српски жена карикатурискиња Јованка Бојовић.[2] реф Први уредник био је Бранко Петровић, а од броја XI Љубомир Ј. Бојовић, који је по овом гласилу и добио надимак Брка, познати београдски штампар. У том периоду мењао је и поднаслове: Народни шаљиви лист (1887); Шаљиви народни лист (1888); Народни лист за шалу (1912). Бојовићева штампарија је поседовала и лито и офсет штампу те је Брка редовно доносио илустрације и карикатуре. Новине Брка нису сачуване комплетно. Недостају многи бројеви па и читава годишта.

Политичка позадина Брке уреди

Брка је заступао програм Либералне странке и водио жестоке полемике са политичким противницима: органима Напредне и Радикалне странке и у тим полемикама нису бирана средства. Због тога су новине биле често и забрањиване. Касније је Брка припадао народњацима.[2]

Хронологија излажења новина уреди

Новине Брка су излазиле са прекидима:

  • 1882-1883;
  • 1885-1915;
  • 1918-1931.

Периодичност излажења уреди

Излази од 1887. двапут недељно, четвртком и недељом; од 1909. сваке недеље.

Изглед новина уреди

Брка је имао 4. стране.

Формат: од бр. 2 (1918) 32 cm; од бр. 15 (1919) 41 cm; од бр. 3 (1923) 32 cm; од бр. 1 (1927) 46 cm.

Место и година издавања уреди

Београд, 1882—1931.

Штампарија уреди

Брка је штампан у Парној штампарији задруге штампарскух радника.[5]

Тематика уреди

  • Досетке
  • Шале
  • Анегдоте

Рубрике уреди

  • Дима и Сима
  • Штампарске грешке или Буди Бог с нама
  • Незгодне штампарске грешке
  • Филозофија на доколици
  • Рубрика афоризми
  • Дрндало
  • Бог у партајама
  • Добре реченице
  • Ситна проја
  • Нов речник
  • Из бркине бележнице
  • Зрнца
  • Мудре изреке
  • О Серенисимусу
  • Брзометни картечи[6]

Уредници уреди

  • Љубомир Бојовић - од бр. 11(1882);
  • Саво Дамјановићод - бр. 37 (1887);
  • М. Н. Рајчић - од бр. 1 (1888);
  • А. Вучићевић - од бр. 25 (1888);
  • П. Урошевић - од бр. 1 (1890);
  • Жив. Јовановић - од бр. 5 (1893);
  • Петар Трајић - од бр. 45 (1893);
  • Милош С. Стевановић - од бр. 74 (1893);
  • М. Пајевић - од бр. 1 (1905);
  • Љ. Бојовић - од бр. 9 (1905);
  • Миладин К. Николић - од бр. 36 (1906);
  • Васа Ђема - од бр. 15 (1907);
  • М. Милетић - од бр. 20 (1907);
  • М. Николић - од бр. 25 (1907);
  • В. Ђема- од бр. 38 (1907);
  • Драг. Јовичић - од бр. 43 (1907);
  • Љуб. М. Стевановић - од бр. 8 (1908);
  • В. Ђема - од бр. 15 (1908);
  • Љ. Бојовић - од бр. 38 (1908);
  • Мил. Пантић - од бр. 43 (1908);
  • В. Ђема - од бр. 1 (1909);
  • Лазар Новаковић - од бр. 1 (1911);
  • Гојко Петровић - од бр. 17 (1911);
  • Петар Антић - од бр. 20 (1911);
  • Драгољуб Протић - од бр. 32 (1911);
  • Милан Лазић - од бр. 46 (1911);
  • Драгутин Миладиновић - од бр. 14 (1912);
  • Коста Николајевић - од бр. 21 (1912);
  • Миладин Николић - од бр. 34 (1912);
  • Љубомир Бојовић - од бр. 7 (1913);
  • Душан Бојовић - од бр. 12 (1914);
  • М. Николић - од бр. 9 (1919);
  • Гл. Марковићод бр 16 (1919);
  • Милан Николић - од бр. 19 (1919);
  • Давид Ј. Мајо - од бр. 21 (1919);
  • Љубомир Бојовић - од бр. 7 (1921);
  • Бора Вуковић - од 1927;
  • Михајло Вујадиновић - од 1927;
  • Јован С. Пантић - од 1929.

Забрањивани лист уреди

Брака је спадао у прогоњене и забрањиване листове заједно са Геџом, Рабошем, Сатиром и Ћосом. У првом периоду свог излажења, од 1882. до 13. септембра 1915. године када је обустављен, услед рата, имао је више полицијских и судских забрана које су посебно уследиле после доношења Закона о штампи. Заплењени су бројеви: 30/1894; 16/1895; 49/1891 и још дестак бројева. Од бр. 14/1927. лист је због честих цензура променио налов у Млади Брка.[5]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Урош Џонић: Библиографија српских листова у 1912. години. - У: Просветни гласник, 1. април 1913.
  2. ^ а б в Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI - Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 83—86. 
  3. ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1930-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 36—38. 
  4. ^ Рошуљ, Жарко (2011). Час описа часописа V: Краљеви и политичари у српској шаљивој периодици (1868-1918). Нови Сад; Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 142—143. 
  5. ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 91. ISBN 86-82827-01-8. 
  6. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 182—185. 

Литература уреди

  • Јован Скерлић: Историјски преглед српске штампе, Београд 1911;
  • Слободан Јовановић: Лаза Костић као сарадник „Брке“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1938.