Отворите главни мени
Бродоградилиште Београд (поглед са Моста на Ади).
Бродоградилиште у Кобеу, Јапан.

Бродоградилиште је већи или мањи погон за изградњу и ремонт бродова и других пловних објеката (подморница, глисера, полуглисера, багера, платформи за бушење нафте, хидрокрилаца, лебдјелица) и тако даље.

Значајна бродоградилишта у Србији и околним земљамаУреди

Највеће бродоградилиште у Србији је бродоградилиште Београд у Новом Београду. У сусједним земљама позната су сљедећа бродоградишта:

ИсторијаУреди

Први подаци о прављењу бродоградилишта потичу из 4. вијека прије нове ере у Грчкој, град Пиреј. Прављени су дрвени бродови на каменим навозима.

У средњем вијеку значајна су бродоградилишта у Византији, и Венецији и Ђенови. Дубровник од 13. вијека има државно бродоградилиште, а корчуланска б. су значајна у 15. вијеку због обиља шуме која служи као сировина за градњу.

Послије открића Америке тежиште бродоградње је пренијето на Атлантски океан, и примат преузимају Шпанија, Португалија, Холандија, Француска и Енглеска.

У 19. вијеку се масовно почињу градити гвоздени и челични бродови са парним машинама. Због развијене индустрије потребне за производњу и обраду гвожђа, примат преузима Велика Британија и крајем 19. вијека 80% свих челичних бродова се производи тамо.

У Другом свјетском рату се уводи техника електричног заваривања што омогућује прелаз на ланчану производњу бродова. Грађевни док замјењује конвенционални навоз. Стаклопластика се често користи при градњи мањих бродова.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди