Брусница (Горњи Милановац)

Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Брусница (вишезначна одредница).

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 742 становника.

Брусница
Crkva Svetog Nikole u Brusnici 20130821 165624.jpg
Црква Светог Николе у Брусници
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 742
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ СГШ; 20° 26′ 00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.433333° ИГД / 44.016666; 20.433333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина346 м
Брусница на мапи Србије
Брусница
Брусница
Брусница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Налази се на надморској висини од 300 до 580 м, а површина му је 2.285 ха.[1]

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак.

У селу има велики број локалитета званих мађарска, турска и српска гробља и споменика, велики број легенди и предања.[1] Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници.

ИсторијаУреди

Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[2] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[3]

Доласком Турака становници су се иселили из села, све док нису стигли носи досељеници у 18. веку и то из Црне Горе, Старог Влаха, Босне, Херцеговине, Косова Поља и Ужица. Село се у турским пописима помиње 1525. године као Жарковац, како се данас назива један заселак Бруснице.[1]

По једној причи, Брусница је добила име по камену од кога се праве брусеви за оштрење алатки, а чији се каменоломи налазе у селу. По другој, село је име добило по биљци брусници чији се плодови једу.[1]

У селу је за време османлијске окупације било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[2]

Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. За време Првог српског устанка у Брусници је био домаћин куће Милан Обреновић. Ту су почетком 1807. године венчани Милош Обреновић и Љубица, кћи Радосава Вукомановића, пред кумом Карађорђем.[4] У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. Године 1829. домаћин куће Господар Јован Обреновић је угостио путописца Ота Дубислава плем. Пирха.[5]

У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. године подигао Јован Обреновић, рођени брат кнеза Милоша Обреновића.

Прва школа у Брусници радила је почев од 1825. године у конаку Јована Обреновића.[1] Основна школа се помиње 1882. године; држава је плаћала учитеља са 100 талира.[6] Године 1836. у тој школи је радио учитељ Јефтимије Косировић родом из Срема, из Бановаца.

У Брусници је, као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (18111894) и Јелене, рођене Данић, рођен Јован Жујовић – српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 147 ратника. Погинуло их је 80 а 67 је преживело.[1]

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 1057 становника, 1921. године 919, а 2002. године тај број се смањио на 691.[1]

У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.271
1953. 1.304
1961. 1.191
1971. 1.056
1981. 613
1991. 667 663
2002. 650 674
2011. 742
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
632 97,23%
Црногорци
  
1 0,15%
Албанци
  
1 0,15%
непознато
  
14 2,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114. 
  2. ^ а б Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  3. ^ Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
  4. ^ "Звезда", Београд 16. март 1900.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1900.
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 15. новембар 1882.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди