Отворите главни мени

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона.[6], чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику[7][8][9][10][11][12], док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.[13][14][15][16][17]

бугарски језик
български език
Bulgarska Azbuka.png
Изговор[ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Говори се уБугарска, Турска, Србија, Грчка, Украјина, Молдавија, Румунија и у дијаспори
РегионБалкан
Број говорника
8[1]–9[2][3][4][5] милиона (2011)
ћирилица (бугарска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Бугарска
 Европска унија
 Грчка (Света гора)
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за бугарски језик на Бугарској академији наука (буг. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Језички кодови
ISO 639-1bg
ISO 639-2bul
ISO 639-3bul
{{{mapalt}}}
Распрострањеност бугарског језика у свету
{{{mapalt2}}}
     Региони у којима је бугарски већински језик      Региони у којима је бугарски мањински језик

Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски). [18]

ИсториjаУреди

Бугарски језик има најдужу и најбогатију историју књижевности у славистичким студијама. Оно је у срцу ћирилометодијевистким студијама. Његова прича је подељена у три периода:

  1. Класични стари бугарски, тзв. Старославенски језик с краја 9. века до краја 12. века
  2. Средњебугарски језик
  3. Новобугарски језик

Новобугарски књижевни језикУреди

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенски јат (ѣ) разлучила према изговору на Источне бугарске говоре (јакавица) и Западне бугарске говоре (екавица) (видети појам Јатова граница).

Однос са македонскимУреди

 
Области источних јужнословенских језика

Све до периода непосредно након Другог светског рата, сви бугарски и већина страних лингвиста су говорили о јужнословенском дијалектском континуитету који је обухватао подручје садашње Бугарске, Северне Македоније и делове Северне Грчке као групи бугарских дијалеката.[7][19][20][21][22][23] Насупрот томе, српски извори су их означавали као „јужносрпске” дијалекте.[24][25] Неке локалне конвенције именовања укључују bolgárski, bugárski и тако даље.[26] Кодификатори стандардног бугарског језика, међутим, нису желели да дају никакве могућности за плурицентрични „бугаро-македонски” компромис.[27] Године 1870. Марин Дринов, који је имао пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика, одбацио је предлог Партенија Зографског и Кузмана Схапкарева за мешовити источни и западно бугарски/македонски темељ стандардног бугарског језика, наводећи у свом чланку у новинама Македонија: „Такво вештачко склапање писаног језика је нешто немогуће, недостижно и нечувено.”[28][29][30]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Bulgarian”. 
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. 
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8. 
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. 
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  6. ^ Lewis, M. Paul, ур. (1986—2009). „Бугарски”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. 
  7. 7,0 7,1 Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.
  8. ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  9. ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  10. ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  11. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.
  12. ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  13. ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.
  14. ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  15. ^ Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  16. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  17. ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.
  18. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София. 
  19. ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  20. ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  21. ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  22. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, p. 195.
  23. ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  24. ^ James Minahan. One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups, p.438 (Greenwood Press, 2000)
  25. ^ Bernard Comrie. The Slavonic Languages, p.251 (Routledge, 1993).
  26. ^ Шклифов, Благой and Екатерина Шклифова, Български деалектни текстове от Егейска Македония, София 2003, с. 28–36 (Shklifov, Blagoy and Ekaterina Shklifova. Bulgarian dialect texts from Aegean Macedonia Sofia 2003, p. 28–33)
  27. ^ Clyne, Michael (1992). Pluricentric Languages: The Codification of Macedonian. Walter de Gruyter. стр. 440. ISBN 978-3110128550. 
  28. ^ Makedoniya July 31st 1870
  29. ^ Tchavdar Marinov. In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies. in Entangled Histories of the Balkans - Volume One. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004250765_010 p. 443
  30. ^ Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.

ЛитератураУреди

  • Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  • Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. 
  • Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  • Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864. 
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5. 
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр. 42—54 
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0 
  • Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
  • Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
  • Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
  • Пашов, Петър (1999) Българска граматика
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките 

Спољашње везеУреди