Отворите главни мени

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона.[6], чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику[7][8][9][10][11][12], док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.[13][14][15][16][17]

бугарски језик
български език
Bulgarska Azbuka.png
Бугарска азбука
Изговор [ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Говори се у Бугарска, Турска, Србија, Грчка, Украјина, Молдавија, Румунија и у дијаспори
Регион Балкан
Број говорника
8[1]–9[2][3][4][5] милиона (2011)
ћирилица (бугарска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Бугарска
 Европска унија
 Грчка (Света гора)
Признати мањински језик у
Регулише

Институт за бугарски језик на Бугарској академији наука

(буг. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Језички кодови
ИСО 639-1 bg
ИСО 639-2 bul
ИСО 639-3 bul
{{{mapalt}}}
Распрострањеност бугарског језика
{{{mapalt2}}}
Дијалекти бугарског језика

Садржај

Новобугарски књижевни језикУреди

 
Бугарска азбука

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенски јат (ѣ) разлучила према изговору на Источне бугарске говоре (јакавица) и Западне бугарске говоре (екавица) (видети појам Јатова граница).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Bulgarian”. 
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. 
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8. 
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. 
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  6. ^ Lewis, M. Paul, ур. (1986—2009). „Бугарски”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. 
  7. ^ Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.
  8. ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  9. ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  10. ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  11. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.
  12. ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  13. ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.
  14. ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  15. ^ Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  16. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  17. ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.

ЛитератураУреди

  • Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  • Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. 
  • Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  • Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864. 
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5. 
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр. 42—54 
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0 
  • Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
  • Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
  • Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
  • Пашов, Петър (1999) Българска граматика
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките 

Спољашње везеУреди