Будимља (Полимље)
Будимља је била српска средњовековна жупа, која је обухватала Горње Полимље, односно област у горњем сливу реке Лима.[1][2] Будимљанска жупа је била једна од матичних области средњовековне Србије. Почетком 13. века, баштинске поседе у будимљанској области је имао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање, који је у средишту ове жупе подигао знаменити манастир Ђурђеви ступови (будимљански).[3] Након добијања црквене аутокефалности 1219. године, први српски архиепископ Сава је приликом оснивања нових епархија у српским земљама одабрао управо поменути манастир у жупи Будимљи, одредивши га за средиште новоустановљене Будимљанске епархије.[4][5] Када је 1346. године извршено проглашење Српске патријаршије, будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.[6] Крајем 14. и почетком 15. века, жупа Будимља се налазила у саставу Земље Бранковића, а потом је припадала Српској деспотовини, све до турског освајања средином 15. века.[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Томовић 2002, стр. 63-75.
- ^ Премовић 2012.
- ^ Пириватрић 2011, стр. 54-63.
- ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
- ^ Popović 2002, стр. 171-184.
- ^ Јанковић 1985.
- ^ Šabanović 1959.
Литература уреди
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41.
- Делевић, Јован (1986). Будимља и Будимљани кроз историју. Иванград.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Мишић, Синиша (2012). Студије о средњовековном Полимљу. Ниш: Филозофски факултет.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истрживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463.
- Оташевић, Бранислав (2009). „Културно историјски споменици и топоними на подручју средњовековних жупа Плав, Зла Ријека и Будимља”. Милешевски записи. 8: 133—150.
- Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар (51: 2001): 171—184.
- Премовић, Маријан (2010). „Земљорадња у средњовјековној жупи Будимља”. Новопазарски зборник. 33: 57—66. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 01. 06. 2019.
- Премовић, Маријан (2011). „Насеља и становништво Будимљанске жупе”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 445—455.
- Премовић, Маријан (2012). Жупа Будимља у средњем вијеку. Цетиње: Државни архив Црне Горе.
- Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Томовић, Гордана (2002). „Жупа Будимља”. Милешевски записи. 5: 63—75.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.