Будимљанско-полимска епархија
Будимљанско-полимска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала у раздобљу од 1947. до 1956. године.[1]
Историја
уредиПо измијењеном Уставу Српске православне цркве из 1947. године, основана је Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу,[2] а за епископа је постављен Макарије (Ђорђевић). Ова епархија је основана као баштиница старе Будимљанске епархије, која је постојала у раздобљу од 12. до 17. века. Епархија је формирана од дијелова епархија Дабробосанске, Црногорско-приморске и Рашко-призренске. Од Дабробосанске епархије узети су срезови Пљеваљски, Нововарошки, Прибојски и Милешевски, од Црногорско-приморске епархије срезови Андријевички до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње, Берански са испоставом Рожај и Бјелопољски и од Рашко-призренске епархије Срез сјенички.[3]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Пузовић 2013, стр. 143-161.
- ^ Устав Српске православне цркве (1957)
- ^ Укидање Епархије будимљанско-полимске (Свети архијерејски сабор под АСбр.44/зап. 70 из 1956)
Литература
уреди- Пузовић, Предраг (2013). „Будимљанско-полимска епархија од 1947. до 1956. године”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 143—161.
- Петровић, Милић Ф. (2013). „Српска православна црква и Епархија будимљанско-полимска после Другог светског рата”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 163—190.